Ovde umire previše žena

Maligna oboljenja su na drugom mestu po uzroku smrtnosti u našoj zemlji, odmah iza bolesti srca, pokazuju podaci za 2007. godinu. O spremnosti Srbije da se pronađe rešenje za smanjenje problema govori i činjenica da je ovih dana u Beogradu održana Prva konferencija o skriningu raka dojke. Tokom ovog dvodnevnog seminara naši stručnjaci imali su priliku da čuju iskustva svojih kolega iz Amerike i Hrvatske. Među njima je bila i dr Hedvig Hricak, dijagnostički radiolog i načelnik radiologije Memorial-Sloan Kettering Cancer Center u Njujorku. Istraživanja na kojima radi odnose se pre svega na ginekološki rak. Takođe, dr Hricak prati pacijente sa rakom prostate, od skrininga do dijagnostičke obrade karcinoma pre i posle lečenja. U Srbiji domaćini su joj bili princ Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević, u čijem smo domu za „Politiku” razgovarali sa doktorkom Hricak.

U Srbiji godišnje oboli oko 30.000 ljudi, a umre oko 20.000. Da li je to mnogo za zemlju sa osam miliona stanovnika?

To je mnogo. Kada pogledamo statističke podatke, vidimo da je stopa smrtnosti od raka dojke znatno viša ovde nego u zemljama Evropske unije, Engleske iliAmerike. U Srbiji se, kako pokazuju statistike, u roku od pet godina može izlečiti manje od 50 odsto obolelih od raka. Glavni cilj je da se smanji broj umrlih, što možemo postići samo dobrim, ranim dijagnozama i efikasnim tretmanom. Najnovija istraživanja pokazuju da će se za 20 godina pojaviti 50 miliona novih slučajeva kancera, od čega 70 odsto u nerazvijenim i onim zemljama koje se nalaze u tranziciji poput Srbije.

Zašto raste broj obolelih?

Niko ne zna sve uzroke raka. Kada bismo znali, sve bi bilo mnogo jednostavnije. Jedan od poznatih uzroka raka je pušenje, ne samo pluća već i mnogih drugih organa. Međutim, ono što doktori još uvek ne razumeju jeste kako stres utiče na pojavu te bolesti. Pre mnogo godina u Kini ili Japanu rak prostate je bio vrlo redak, gotovo da ga i nije bilo. Danas je to vrsta jedan od najčešćih oblika kancera. Takođe, poznato je da kada se ljudi sa istim genima presele, recimo iz Kine u Ameriku, rak prostate se vrlo često razvije. Tako utiče promena okoline.

Kakve bi mere bile adekvatne na nivou države, a šta svako pojedinačno može da uradi na prevenciji? Da li je sudbina zapisana u genima?

Jedna od obaveza države jeste da omogući skrining kod onih vrsta kancera kod kojih je on moguć. U Americi se skrining radi i za melanom i njega je vrlo lako obaviti s obzirom na to da je potrebno samo otići kod dermatologa na pregled. Na pojedincu je da vodi računa o sebi, da se ne izlaže preterano suncu, da poboljša ishranu, odlazi na preglede... Ali, najbolji rezultati biće tamo gde država i pojedinac budu radili zajedničkim snagama.

Danas imamo veoma precizne podatke koji pokazuju da neki ljudi imaju genetske predispozicije. Preko genetskog skrininga možemo videti i koji su to ljudi. Kod osoba koje posle izlečenja dobiju još neku vrstu kancera znači da im je rak „sudbina zapisana u genima”.

Da li je karcinom dojke bolest starijih žena ili i mlađih?

Nekada smo mislili da je to bolest starijih, ali danas se pokazalo da to nije tačno. Sve je više mladih koji obolevaju od karcinoma. To je žalosno, a još tužnije je što mi ne znamo zbog čega se to dešava.

Postoji li idealna terapija, tretman?

Tretman karcinoma se izuzetno poboljšao. Nekada su svi karcinomi imali smrtonosan ishod, a danas postoje oni koji se leče. Primer je rak testisa, a uslovi lečenja su se poboljšali i kod raka dojke. Važno je znati da lečenje ne može biti isto za svaku osobu. Od žene do žene zavisi kako će se lečiti. Poslednjih pet godina u SAD izleči se 81 odsto obolelih. Ta cifra je manja u Srbiji i u zemljama u tranziciji, jer se rak kasno otkriva i zato je lečenje manje uspešno.

Kako ocenjujete lečenje raka u Srbiji s obzirom na našu materijalnu situaciju?

Najveće blago Srbije jesu njeni lekari. Ja to znam, nažalost, iz vlastitog iskustva. Pre dve godine, kada sam držala predavanje u Evropi, razbolela sam se. Pre Srbije bila sam u Parizu i tamošnji lekari nisu znali šta se sa mnom događa. Kada sam doputovala ovde, jedan od vaših profesora mi je dao tačnu dijagnozu. Ono što nije pošlo za rukom lekarima tamo, uspelo je ovde i meni je spasen kvalitet života.

Danas je zdravstveni sistem u Srbiji na dobrom putu jer se u vladi nalaze ljudi koji vrlo dobro razumeju probleme i imaju želju da ih reše. Od neizmerne važnosti je i angažovanje ljudi poput princeze Katarine. Njena ljubav prema Srbijii želja da pomogne ljudima okupila je mnoge stručnjake iz sveta.Ova konferencija je samo još jedan dokaz kako se sve može kada se ljudi slože ikada zajedno planiraju budućnost. Ništa manje važan nije ni rad Katarine Rebrače, koja se koncentriše na edukaciju s ciljem da ljudi, vlada i lekari shvate šta treba uraditi da bi se situacija u Srbiji poboljšala sa stanovišta zdravstva.

Vaša poruka pacijentima?

Nikada ne gubiti nadu!

-----------------------------------------------------------
Dijagnoza stigne kasno

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije za 2007. godinu, u svetu je od kancera umrlo 7,9 miliona ljudi. Procene su da će se u Srbiji do 2030. godine broj umrlih od kancera povećati između 4,8 i 9,5 odsto. U razvijenim zemljama stopa umrlih od raka je smanjena, pa rak dojke može biti izlečen u 81 odsto slučajeva. Međutim, u Srbiji taj broj iznosi tek 49 odsto. Glavni razlog tako niskog procenta je što se dijagnoza uspostavi u kasnom stadijumu.