Жр­тве НА­ТО бом­бар­до­ва­ња Српске ни­су за­бо­ра­вље­не

Ис­точ­но Са­ра­је­во – „На­ша све­та ду­жност је да се у сва­кој при­ли­ци и на сва­ком ме­сту се­ти­мо оних ко­ји су да­ли жи­во­те у тих 15 да­на срам­ног НА­ТО бом­бар­до­ва­ња на­ше зе­мље и да пре­не­се­мо исти­ну о из­ми­шље­ним и ис­це­ни­ра­ним по­во­ди­ма за то”, из­ја­вио је Ма­рин­ко Бо­жо­вић, на­чел­ник Оп­шти­не Ис­точ­на Или­џа, у ко­јој је ју­че обе­ле­жен 9. сеп­тем­бар – Дан се­ћа­ња на жр­тве НА­ТО бом­бар­до­ва­ња Ре­пу­бли­ке Срп­ске.

То­ком опе­ра­ци­је, ли­це­мер­ног на­зи­ва „На­мер­на си­ла”, ко­ја је тра­ја­ла од 30. ав­гу­ста до 14. сеп­тем­бра 1995. го­ди­не, НА­ТО сил­ни­ци уби­ли су 46 срп­ских вој­ни­ка и се­дам ци­ви­ла. У том зло­чи­нач­ком по­хо­ду на Ре­пу­бли­ку Срп­ску, у ко­ме је уче­ство­ва­ло ви­ше од 5.000 на­то­ва­ца, и у ко­ме је ко­ри­шће­на му­ни­ци­ја са оси­ро­ма­ше­ним ура­ни­ју­мом, ра­ње­но је 98 при­пад­ни­ка Вој­ске Ре­пу­бли­ке Срп­ске и 119 срп­ских ци­ви­ла. На те­ри­то­ри­ју Срп­ске ба­че­но је 1.026 бом­би, ме­ђу ко­ји­ма и 13 кр­ста­ре­ћих ра­ке­та „то­ма­хавк”. Укуп­на те­жи­на екс­пло­зи­ва „ис­тре­се­ног” на вој­не објек­те, бол­ни­це, мо­сто­ве, пу­те­ве, ре­зер­во­а­ре за во­ду и дру­ге објек­те пре­ва­зи­ла­зи 10.000 то­на.

Пр­ва жр­тва „На­мер­не си­ле”, из­ве­де­не без одо­бре­ња Са­ве­та без­бед­но­сти УН, би­ли су брат и се­стра Ра­ден­ко и Рад­ми­ла Га­ли­нац, ко­ји су се вра­ћа­ли са че­тр­де­се­то­днев­ног по­ме­на бра­ту Ра­до­ва­ну, по­ги­ну­лом бор­цу Вој­ске Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Стра­да­ли су 9. сеп­тем­бра 1995. на мо­сту у Се­ми­зов­цу код Са­ра­је­ва, где их је по­го­дио про­јек­тил. Дан њи­хо­вог стра­да­ња, по од­лу­ци Вла­де Срп­ске, обе­ле­жа­ва се као дан се­ћа­ња на све жр­тве агре­си­је НА­ТО-а.

„Агре­си­ја НА­ТО сна­га и њи­хов су­лу­ди по­ход на Ре­пу­бли­ку Срп­ску у ср­ци­ма свих ње­них гра­ђа­на, као и сва­ког нор­мал­ног чо­ве­ка бу­ди са­мо гор­чи­ну и нео­про­сти­во и ту­жно се­ћа­ње на да­не ка­да су Срп­ској и ње­ним гра­ђа­ни­ма на­не­се­ни огром­ни и те­шки гу­би­ци”, из­ја­вио је пред­сед­ник Срп­ске Ми­ло­рад До­дик. По­ру­чио је да „ни­ка­да не­ће­мо пре­ста­ти да пам­ти­мо овај зло­чин”, је­дан од нај­ве­ћих у 20. ве­ку за ко­ји ни­је ни­ко од­го­ва­рао.

Дан се­ћа­ња на све жр­тве НА­ТО бом­бар­до­ва­ња и ове го­ди­не обе­ле­жен је по­ме­ном и по­ла­га­њем цве­ћа на гроб Га­ли­на­ца на ме­сном гро­бљу Гр­ли­ца у Ис­точ­ној Или­џи. На­кон то­га у Хра­му све­ште­но­му­че­ни­ка Пе­тра Да­бро­бо­сан­ског у или­џан­ском на­се­љу Вој­ко­ви­ћи слу­жен је па­ра­стос за све жр­тве уби­је­не НА­ТО бом­ба­ма и оси­ро­ма­ше­ним ура­ни­ју­мом. Осим по­ро­ди­ца стра­да­лих, обе­ле­жа­ва­њу су при­су­ство­ва­ли пред­став­ни­ци ре­пу­блич­ких и ло­кал­них ин­сти­ту­ци­ја и удру­же­ња, као и ве­ли­ки број гра­ђа­на Ис­точ­ног Са­ра­је­ва.

По­вод да кре­ну на Срп­ску НА­ТО бо­јов­ни­ци­ма би­ла је екс­пло­зи­ја на са­ра­јев­ској пи­ја­ци „Мар­ка­ле” 25. ав­гу­ста 1995. го­ди­не, за ко­ју су оп­ту­же­ни Ср­би, иако то ни­је ни­ка­да до­ка­за­но. Са ми­шље­њем ко­ми­си­је ко­ја је ра­ди­ла на том слу­ча­ју „да не по­сто­је ја­сни до­ка­зи да су гра­на­те до­шле са срп­ских по­ло­жа­ја” сло­жио се и Ја­су­ши Ака­ши, та­да­шњи иза­сла­ник ге­не­рал­ног се­кре­та­ра УН за Бал­кан.