Žr­tve NA­TO bom­bar­do­va­nja Srpske ni­su za­bo­ra­vlje­ne

Is­toč­no Sa­ra­je­vo – „Na­ša sve­ta du­žnost je da se u sva­koj pri­li­ci i na sva­kom me­stu se­ti­mo onih ko­ji su da­li ži­vo­te u tih 15 da­na sram­nog NA­TO bom­bar­do­va­nja na­še ze­mlje i da pre­ne­se­mo isti­nu o iz­mi­šlje­nim i is­ce­ni­ra­nim po­vo­di­ma za to”, iz­ja­vio je Ma­rin­ko Bo­žo­vić, na­čel­nik Op­šti­ne Is­toč­na Ili­dža, u ko­joj je ju­če obe­le­žen 9. sep­tem­bar – Dan se­ća­nja na žr­tve NA­TO bom­bar­do­va­nja Re­pu­bli­ke Srp­ske.

To­kom ope­ra­ci­je, li­ce­mer­nog na­zi­va „Na­mer­na si­la”, ko­ja je tra­ja­la od 30. av­gu­sta do 14. sep­tem­bra 1995. go­di­ne, NA­TO sil­ni­ci ubi­li su 46 srp­skih voj­ni­ka i se­dam ci­vi­la. U tom zlo­či­nač­kom po­ho­du na Re­pu­bli­ku Srp­sku, u ko­me je uče­stvo­va­lo vi­še od 5.000 na­to­va­ca, i u ko­me je ko­ri­šće­na mu­ni­ci­ja sa osi­ro­ma­še­nim ura­ni­ju­mom, ra­nje­no je 98 pri­pad­ni­ka Voj­ske Re­pu­bli­ke Srp­ske i 119 srp­skih ci­vi­la. Na te­ri­to­ri­ju Srp­ske ba­če­no je 1.026 bom­bi, me­đu ko­ji­ma i 13 kr­sta­re­ćih ra­ke­ta „to­ma­havk”. Ukup­na te­ži­na eks­plo­zi­va „is­tre­se­nog” na voj­ne objek­te, bol­ni­ce, mo­sto­ve, pu­te­ve, re­zer­vo­a­re za vo­du i dru­ge objek­te pre­va­zi­la­zi 10.000 to­na.

Pr­va žr­tva „Na­mer­ne si­le”, iz­ve­de­ne bez odo­bre­nja Sa­ve­ta bez­bed­no­sti UN, bi­li su brat i se­stra Ra­den­ko i Rad­mi­la Ga­li­nac, ko­ji su se vra­ća­li sa če­tr­de­se­to­dnev­nog po­me­na bra­tu Ra­do­va­nu, po­gi­nu­lom bor­cu Voj­ske Re­pu­bli­ke Srp­ske. Stra­da­li su 9. sep­tem­bra 1995. na mo­stu u Se­mi­zov­cu kod Sa­ra­je­va, gde ih je po­go­dio pro­jek­til. Dan nji­ho­vog stra­da­nja, po od­lu­ci Vla­de Srp­ske, obe­le­ža­va se kao dan se­ća­nja na sve žr­tve agre­si­je NA­TO-a.

„Agre­si­ja NA­TO sna­ga i nji­hov su­lu­di po­hod na Re­pu­bli­ku Srp­sku u sr­ci­ma svih nje­nih gra­đa­na, kao i sva­kog nor­mal­nog čo­ve­ka bu­di sa­mo gor­či­nu i neo­pro­sti­vo i tu­žno se­ća­nje na da­ne ka­da su Srp­skoj i nje­nim gra­đa­ni­ma na­ne­se­ni ogrom­ni i te­ški gu­bi­ci”, iz­ja­vio je pred­sed­nik Srp­ske Mi­lo­rad Do­dik. Po­ru­čio je da „ni­ka­da ne­će­mo pre­sta­ti da pam­ti­mo ovaj zlo­čin”, je­dan od naj­ve­ćih u 20. ve­ku za ko­ji ni­je ni­ko od­go­va­rao.

Dan se­ća­nja na sve žr­tve NA­TO bom­bar­do­va­nja i ove go­di­ne obe­le­žen je po­me­nom i po­la­ga­njem cve­ća na grob Ga­li­na­ca na me­snom gro­blju Gr­li­ca u Is­toč­noj Ili­dži. Na­kon to­ga u Hra­mu sve­šte­no­mu­če­ni­ka Pe­tra Da­bro­bo­san­skog u ili­džan­skom na­se­lju Voj­ko­vi­ći slu­žen je pa­ra­stos za sve žr­tve ubi­je­ne NA­TO bom­ba­ma i osi­ro­ma­še­nim ura­ni­ju­mom. Osim po­ro­di­ca stra­da­lih, obe­le­ža­va­nju su pri­su­stvo­va­li pred­stav­ni­ci re­pu­blič­kih i lo­kal­nih in­sti­tu­ci­ja i udru­že­nja, kao i ve­li­ki broj gra­đa­na Is­toč­nog Sa­ra­je­va.

Po­vod da kre­nu na Srp­sku NA­TO bo­jov­ni­ci­ma bi­la je eks­plo­zi­ja na sa­ra­jev­skoj pi­ja­ci „Mar­ka­le” 25. av­gu­sta 1995. go­di­ne, za ko­ju su op­tu­že­ni Sr­bi, iako to ni­je ni­ka­da do­ka­za­no. Sa mi­šlje­njem ko­mi­si­je ko­ja je ra­di­la na tom slu­ča­ju „da ne po­sto­je ja­sni do­ka­zi da su gra­na­te do­šle sa srp­skih po­lo­ža­ja” slo­žio se i Ja­su­ši Aka­ši, ta­da­šnji iza­sla­nik ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra UN za Bal­kan.