Рачун за грејање на струју током зиме већи од 930 до 1.500 динара

Апели надлежних да се уштедом струје могу смањити рачуни показали су се оправданим, јер је сваког месеца у протеклих годину дана више од милион домаћинстава у Србији смањило потрошњу електричне енергије у односу на исти месец претходне године, потврдила је и министарка енергетике Дубравка Ђедовић.

Како да смање рачуне они који ће се предстојеће грејне сезоне грејати искључиво на струју, укључујући термоакумулационе пећи (ТА) ноћу уз догревање дању. Или они који ће палити котлове или домаћинства која сматрају да ће им клима загрејати стан или кућу.

Рачуница показује да би уколико струја поскупи још једном до краја године за око осам одсто, како се најављује, да ће рачун за утрошену електричну енергију оних који буду палили ТА пећи бити већи у просеку за 1.500 динара.

У случају грејања на климу, а уз претпостављено поскупљење од осам процената, тај рачун би био већи за око 936 динара. Мало или много, зависи од буџета сваког од нас, али ако се зима одужи као ове године па потраје до краја маја, уместо шест, грејаћемо се осам месеци.

Према речима мр Жељка Марковића, стручњака за енергетику, иначе бившег директора у „Електропривреди Србије”, на основу података Агенција за енергетику Србије (АЕРС), који се користе за прорачун трошкова енергије за грејање стамбеног простора, за просечно изолован стан од 60 квадрата на температури од 20 степени Целзијуса у току 16 сати у целом стану, 180 дана у години, потребна је енергија од 9.000 киловат-сати.

– То значи да би месечна потрошња због загревања, у случају грејања ТА пећима била 1.500 киловат-сати месечно. И то у случају догревања у току два сата дневно, ова потрошња би била распоређена тако што би у вишој скупљој тарифи било утрошено 300 киловата, док би у нижој ноћној било потрошено осталих 1.200. Уколико имамо у виду и осталу потрошњу (коју има свако домаћинство) у просечној вредности од 400 киловата месечно, при чему се у вишој скупљој тарифи троши 70 одсто, а током ноћи 30 процената, односно 280 киловата у вишој и 120 у нижој, тада би укупна месечна потрошња тог домаћинства била 580 киловата у вишој и и 1.320 у нижој – објашњава Марковић.

Месечни рачун, истиче, за електричну енергију за овакву потрошњу по садашњим ценама за домаћинства, са урачунатим свим таксама и порезима (без таксе на медијски јавни сервис од 299 динара), износио би 19.048,90 динара (претпостављено је да домаћинство има трофазни прикључак).

– Дакле, уколико би дошло до поскупљења од осам процената у будућем периоду (како се најављује) и тај рачун би био за толико виши, и износио би 20.572,81, што значи у претпостављеном случају да би зимски месечни рачун за струју био за око 1.500 динара већи – каже Марковић.

У случају грејања са клима уређајем, под претпоставком да се користи инверторска клима која има просечан ЦОП око 3 (параметар који нам указује на однос произведене топлотне енергије и утрошене електричне енергије), за загревање би се месечно трошило 500 киловат-сати, и то 350 у вишој и 150 у нижој.

– Уз исту просечну потрошњу, као у претходном случају, укупна месечна потрошња би била 630 киловата у вишој и 270 у јефтиној тарифи. У овом случају, месечни рачун за електричну енергију по садашњим ценама, са урачунатим свим таксама и порезима, сем таксе за медијски јавни сервис, био би 11.701,46 динара. После поскупљења од осам одсто, тај рачун би износио 12.637,58, односно и био би већи за неких 936 динара.

Рачуни за струју купаца-произвођача, кажу у Министарству енергетике, биће мањи него код оних који нису произвођачи, јер део енергије коју троше сами производе и не купују је од снабдевача. Соларни панели произведе електричну енергију преко целе године, с тим што ће током зиме производња из сунца бити мања због мањег броја сунчаних дана.

Сви производни капацитети ЕПС-а, како кажу у ресорном министарству, биће спремни за предстојећу грејну сезону. Депоније угља ће до тада бити пуне и садржај акумулације изнад плана, а главни ремонти у производним капацитетима биће завршени пре почетка грејне сезоне.

У овом часу за оне који купују дрво за грејање кубик је у зависности од врсте од 6.000 до 10.000 динара, док је цена пелета од 32.000 до 37.000. Истовремено се тона угља креће од 15.000 до 30.000 динара.

Веће цене грејања могу да очекују они који се греју преко топлана у престоници, али и у остатку Србије, јер је већина поднела захтев за поскупљењем. Цена гаса би, такође, до краја године требало да буде већа за око 10 одсто .

У извештају Међународног монетарног фонда ММФ, који је 5. јула објављен након прве ревизије актуелног стендбај аранжмана, који је склопљен 1. децембра прошле године и важи 24 месеца, стоји да се очекује и још једно поскупљење од маја 2024. поред најављеног до краја ове године.