Позив на креативност

Три деценије постојања и рада београдске Галерије „Звоно” биће обележено великом ретроспективном изложбом у Галерији „Вилине воде” вечерас од 19 часова. Биће изложено око 30 дела различитих формата и техника, која чине пресек рада Галерије „Звоно” у протеклих 30 година. У складу са овим малим јубилејом изложба је жаргонски названа „Триес”.

Поставка је ретроспективног карактера, али ће истовремено показати актуелност и виталност уметника који су излагали у овој галерији.

„Звоно” се налази у Вишњићевој 5, а свих ових година агилно је воде Љиљана и Мирослав Тадић.

Како се сећате оснивања Галерије „Звоно”, како се родила идеја, ко је кумовао имену?
Идеја за оснивање ове галерије настала је из жеље да се подрже млади уметници који су се суочавали са тешким условима за стварање и излагање својих дела у Србији деведесетих година прошлог века. Име галерије је инспирисано звоном које се налазило на улазу у простор у Вишњићевој улици, где је галерија почела са радом. Звоно је симболизовало буђење и позив на креативност. Име „Звоно” је произашло као симбол за слободу, независност или отпор. Галерија „Звоно” – место које се супротставља репресији, цензури и дискриминацији, подржава слободу изражавања и независност уметности. Звоно као метафора за глас, комуникацију или изражавање. Место које даје глас различитим уметницима, комуницира са публиком и изражава своје ставове и вредност кроз уметност.

Који је био ваш почетни концепт?

Почетни концепт галерије био је да се окупе и негују млади таленти, да им се помогне да направе прве кораке у свету уметности. Галерија је желела да буде место где ће млади уметници моћи да изразе своју визију, да експериментишу, да комуницирају са публиком и да стекну искуство и признање.

Кроз галерију су прошла бројна имена, од најмлађих, тада неафирмисаних уметника до бардова попут Радомира Дамњановића Дамњана и других. Шта је био ваш највећи изазов у протекле три деценије?

Највећи изазов у протекле три деценије је био да се одржи континуитет и квалитет рада галерије, упркос разним кризама и препрекама које су утицале на културну сцену у Србији. Галерија је успела да остане верна својој мисији и да прати савремене токове у уметности, као и да се представи на међународним сајмовима и манифестацијама.

Реално, како приватна галерија опстаје и у временима када нисте имали нарочиту помоћ градских и републичких институција?

Приватна галерија опстаје захваљујући ентузијазму, посвећености и љубави према уметности свих који су укључени у њен рад. Такође, важна је подршка уметника, публике, медија, колега из других галерија и институција, као и спонзора и донатора који препознају значај Галерије „Звоно” за младу уметност у Србији.

 Да ли вам је у временима кризе падало на памет да одустанете?

У временима кризе није било лако радити као приватна галерија, али није било ни помисли на одустајање. Напротив, криза је била подстицај за још већу борбу и креативност, за проналажење нових решења и сарадњи, за очување духа и енергије која покреће Галерију „Звоно”.