Како да смањимо унос шећера

Шећер у свакодневној исхрани треба свести на минимум. То није неопходно само ако желите да изгубите на килажи, већ и ако имате проблем са цревном кандидом, ако осећате хронични умор, исрпљени сте и када је нарушена PH равнотежа организма.

„Потпуно избацивање шећера из исхране се препоручује код канцерогених обољења, обољења штитне жлезде и генерално ако желимо да се детоксикујемо. Данас је јако присутан проблем са инсулинском резистенцијом који је у уској вези са конзумацијом простог шећера. Прекомерно конзумирање шећера може довести до ћелијске дисфункције и упале, каријеса, дијабетеса, гојазности”, каже за Политику нутрициниста Ана Тодоровић.

Ана Тодоровић (Фото лична архива)

Глукоза је врста шећера коју мозак користи као гориво и уколико дође до дефицита може доћи до неповољног утицаја на пажњу, концетрацију и когнитивне функције.

„Здравој, нормално ухрањеној особи потребно је 130 грама глукозе дневно да би мозак имао неопходно гориво. Толико је потребно и то је могуће остварити кроз добро избалансиране оброке. Важно је да глукоза потиче из хране која је извор угљених хидрата, а и организам је ствара из извора који не садрже угљене хидрате. До 25 грама шећера је толерантно, али из здравих извора, све преко те количине шећера је превише”, објашњава наша саговорница.

Најбољи начин одвикавања од шећера представља да га потпуно изоставимо из исхране на одређени период. Ту се пре свега, каже Тодоровић, мисли на индустријске шећере, бели хлеб, бели пиринач и тестенине, пецива, слаткише, газирана и енергетска пића, куповне воћне јогурте и житарице са разним укусима. Организму је потребна адекватна замена, а ту спадају житарице од пуног зрна, интегрални пиринач, воће и поврће попут шаргарепе, батат кромпира, месо, рибу и јаја.

„Ово су намирнице одакле организам црпи сложене ресурсе угљених хидрата од којих ће се формирати молекули глукозе неопходне за когнитивне функције. Треба дати у исхрани и предност кокосовом шећеру, меду, агави који у себи садрже и прегршт минерала који имају одличан утицај на организам. Стевија представља здраву опцију природног заслађивача, али је специфичног укуса. Постоје многи вештачки заслађивачи чија константна употреба није пожељна због неких научних тврдњи да имају канцерогено дејство. Свакако је увек ствар количине и учесталости употребе”, каже Тодоровић која наглашава и да кад престанете са шећером изоштравају се укуси и почиње да прија храна која садрже зачине попут босиљка, оригана, мајчине душице.

Према њеним речима посебно су у овој фази корисне намирнице као што су овсене пахуљице, млади сир и јогурт, воће попут јабуке, крушке, мандарине,  банана, малина, купина, боровница, урме, цвекла, шаргарепа, боранија, слатки купус, батат кромпир, чичока…

„Од зачина веома је драгоцен цимет који ублажава потребу за слатким”, закључује наша саговорница уз препоруку да имате редовне оброке, јер је неписано правило да људи посежу за слатким када пропусте доручак, када су уморни и исцрпљени.

Рецепт за здраве слатке куглице

Потребно је:

• 10 свежих урми, треба их очистити од кошчица и потопити у млакој води преко ноћи
• 50 грама сирових бадема, лешника или ораха
• кашика органског какаоа

Припрема:

Убацити урме које су биле потопљене у блендер, измиксати и додати орашасто воће које смо претходно исто измиксали у блендеру. Овој смеси додајте и кашику какаа. Од смесе формирати куглице и уваљати их у кокосово брашно или рендану црну чоколаду.