Може ли „минималац” да стигне потрошачку корпу

Просечна потрошачка корпа у јуну 2012. године вредела је око 58.432 динара, а у јуну ове године била је виша за око 42.000 динара у односу на тај период и износила је око 100.003 динара. У јуну 2012. просечна зарада износила је 42.335 динара да би у јуну ове године досегла износ од око 85.539 динара. Разлика између тадашњих и садашње просечне зараде је око 43.000 динара, готово исто као и разлика између просечних потрошачких корпи у датом временском раздобљу.

Сходно таквом статистичком прегледу и анализи просечних плата и потрошачких корпи у Србији, у Савезу самосталних синдиката Србије подсећају да се онда не може говорити о расту стандарда у Србији. Душко Вуковић, потпредседник савеза, истиче да упоредо са растом зарада у земљи све време расту и трошкови живота, због чега је крајње нефер говорити само о расту зарада.

– Сасвим је нормално да расту плате, нема разлога да се то толико потенцира у јавности, посебно зато што надлежни никада не кажу колико износе наши трошкови живота и колико они реално расту. А расту упоредо са зарадама, па се питамо какав је то онда успех – истиче Вуковић, поткрепљујући своје констатације најновијим статистичким подацима који, како каже, „не лажу”.

– Зашто се не каже да је јунска минимална потрошачка корпа 52.155 динара, а минималац за ову годину 40.020 динара, односно да је та корпа скупља за око 100 евра од минималне зараде и да је тако сваке године? У тој корпи за претходни десетак година ни за грам није порастао квалитет производа, нити количина воћа, поврћа, хлеба, меса, млека, слаткиша, сокова, воде... Примера ради, сваки члан трочлане породице дневно има право да попије 0,07 децилитара течности.– закључује Вуковић, подсећајући да је у претходних 11 година, односно од 2012. па наовамо, минимална потрошачка корпа порасла за 21.000 динара (у јуну 2012. била је 30.949 динара), а минималац за 20.000 динара (у јуну 2012. био је 20.010 динара).

– Дакле, причати како зараде расту једна је страна медаље, јер за те зараде ништа не можемо да купимо више него што смо могли раније. Од 2012. до сада нисмо се фактички померили ни макац, јер је разлика између минималне зараде и минималне потрошачке корпе иста и износи око 12.000 динара или више од 100 евра. Својом зарадом, дакле, толико каскамо у односу на минималне трошкове живота – наводи он.

И потписнице декларације о плати за живот кажу да су и лане упозоравали државу да је прошлогодишње повећање минималне цене рада од 14 одсто значајно заостајало за инфлацијом која је почела да расте још 2021, а не зауставља се до данас.

– Инфлација се најпогубније одразила управо на слојеве становништва са најнижим примањима, што посебно долази до изражаја када се погледа раст цена хране и других основних животних потрепштина који далеко превазилазе општи ниво инфлације – наводе потписнице у писму адресираном на Владу Србије.

Истичу да приватне компаније из године у годину остварују све веће профите, па су тако током 2022. оствариле чист профит у вредности од 7,3 милијарди евра, што је око 12 одсто БДП-а. И малопродајни трговински ланци који контролишу највећи део нашег тржишта, у јеку инфлаторног таласа, подигли су марже и забележили значајан раст нето добити. Истовремено, зараде радника у малопродајним објектима махом су остале на нивоу минималне зараде или тек нешто изнад ње – подсећају и додају да се у истој години број становника који живе у апсолутном сиромаштву повећао на 11,4 одсто.

– То значи да око 780.000 људи у Србији живи са мање од 12.695 динара месечно. Ови подаци указују на нужност побољшања животног стандарда најсиромашнијих слојева становништва, односно демантују вишегодишњу мантру институција да „пара нема” – наводе потписнице.