О пензијама објективно

Ових дана често се говори о високим процентима повећања пензија од октобра ове године и јануара идуће године, што би требало да упућује на закључак о добром материјалном положају пензионера. Међутим, објективна анализа података о данашњем животном стандарду пензионера то не потврђује.

Ево података о томе. Просечна пензија у 2012. години била је 25.033 динара, или 42 одсто максималне потрошачке корпе и 79,3 одсто минималне потрошачке корпе. У јуну 2023. просечна пензија је била 37.811 динара, или 38,1 одсто максималне и 83,4 одсто минималне потрошачке корпе. То значи да је куповна моћ пензионера у јуну ове године у односу на 2012. за око девет одсто мања за производе и услуге из максималне потрошачке корпе или за око пет одсто већа за производе и услуге из минималне потрошачке корпе. Оцена је да у последњих 10 година није дошло до повећања животног стандарда пензионера.

Ту оцену потврђује и податак да је просечна пензија у јуну ове године за 51 одсто већа у односу на 2012. годину, а да је кумулативна стопа инфлације у том периоду била 49,4 одсто.

И подаци о односу просечне пензије и просечне плате говоре о неповољном положају пензионера у последњих 10 година. У 2012. просечна пензија је била 60,5 одсто просечне плате, а у јуну ове године она је 43,7 одсто.

Што се плата тиче, оне су у јуну ове године биле за 106 одсто веће у односу на 2012. годину, што знаци да су расле 38 одсто брже од инфлације.

Инфлација је у јуну ове године у односу на децембар 2022. била 6,2 одсто, па повећање за 5,5 одсто у октобру значи само делимично компензовање инфлације. Повећање у јануару идуће године значиће реално повећање пензија, а колико – зависи од инфлације до фебруара идуће године. Међутим, посто се усклађивање раста пензија врши једном годишње, инфлација после фебруара 2024. постепено ће смањивати реалну вредност пензија.

Проблем је, изгледа, у швајцарској формули, коју по неподељеним мишљењима треба мењати. Њена примена сигурно значи даље релативно смањење просечне пензије у односу на просечну плату.

Раније је било опредељење да просечна пензија не треба да буде нижа од 60 одсто од просечне плате. Данас се говори о 50 одсто, а и то је тешко достижно.

Данашњи положај пензионера, дакле, није задовољавајући.

Нешто треба предузети. Ја нисам квалификован да кажем шта. Једино сам сигуран да усклађивање раста пензија треба вршити најмање два пута годишње.

Душан Чуданов,

Београд