Удвостручен број оболелих од рака штитне жлезде

У последњих десет година у нашој земљи удвостручен је број оболелих од рака штитне жлезде, а код великог броја пацијената онколози дијагностикују све злоћудније и агресивније форме овог карцинома. Резултати генетичког испитивања које наши стручњаци обављају у сарадњи са онколозима из Јапана даће одговор на питање – да ли је пораст оболелих од ове врсте карцинома последица Чернобила, бомбардовања НАТО-а или претешког терета стреса који носимо већ две деценије.

Ово су основни закључци управо завршеног симпозијума Удружења онколошких хирурга Србије, који је био посвећен хирургији карцинома штитасте и параштитасте жлезде и који је окупио више од сто лекара из земље и иностранства. Почасни гости овог симпозијума били су највећи ауторитети у области хирургије штитне жлезде – Јасухиро Ито, из Јапана, Геза Лукаш, из Мађарске, Анатоли Романшисен, из Румуније, и Јоргос Шоретсанитис, из Грчке, а симпозијуму су присуствовали и специјалисти нуклеарне медицине из Сремске Каменице, Ниша и Крагујевца.

(/slika2)Др Радан Џодић, професор Медицинског факултета и заменик генералног директора Института за онкологију и радиологију Србије, подсећа у разговору за „Политику” да је учесталост карцинома штитне жлезде мала, али да и даље постоје велики проблеми у вези са дијагностиковањем ове врсте тумора, због чега пацијенти често долазе са узнапредовалим карциномом.

– Сазнања савремене онкологије говоре да је мали број карцинома штитасте жлезде наследан, али је данас могуће утврдити присуство гена за тзв. медуларни карцином штитасте жлезде и на време извршити превентивну операцију која живот значи. Одговор на питање да ли је особа носилац онкогена данас се добија из пет милилитара периферне крви у генетичкој лабораторији. Уколико се установи присуство онкогена, ризик од оболевања износи – сто одсто, због чега се саветује уклањање штитне жлезде још у детињству – објашњава др Џодић.

Полна статистика говори да жене чак четири пута чешће оболевају од ове врсте карцинома, а епитет подмукао – рак штитне жлезде дугује чињеници да у првој фази болести не постоје никакви симптоми, а када настану проблеми са дисањем и гутањем болест је већ ушла у „озбиљнију” фазу. Имајући у виду лошу дијагностику овог карцинома, наш саговорник саветује све особе које напипају израштај у штитној жлезди да се јаве хирургу или ендокринологу који се бави туморима штитне жлезде. Искусан лекар може под прстима да напипа израштај који ће пробудити сумњу, а следећи дијагностички поступак је биопсија те израслине танком иглом и микроскопски преглед. Неки карциноми штитасте жлезде дијагностикују се и приликом ултразвучног снимања крвних судова врата.

Он такође подсећа на поражавајућу чињеницу да у Београду, у коме су највећи медицински центри у земљи, већ 15 година не постоји ниједна установа у којој се примењује терапија радиоактивним јодом – која је неопходна у лечењу карцинома штитасте жлезде, а велики број пацијената из престонице чека да се испразни једна од шест постеља у земљи да би добили терапију која живот значи.

– Иако се број оболелих од злоћудног тумора штитњаче у последњих десет година удвостручио, на Институту за онкологију и радиологију Србије не постоји ниједно одељење на коме пацијенти, који су оперисани од карцинома штитњаче, могу добити терапију радиоактивним јодом, а особе којима се дијагностикује злоћудни тумор штитасте жлезде приморане су да чекају своје место у пренатрпаном распореду Института за онкологију у Сремској каменици и Клиничко болничког центра у Крагујевцу и Ћуприји. Поређења ради, у здравственим установама у Хрватској, у којој живи дупло мање становника у него у Србији, 24 постеље намењене су особама које су на терапији радиоактивним јодом и ниједан пацијент се не доводи у ситуацију да чека на ову терапију – истакао је др Џодић.

Он је подвукао да су дугогодишње епидемиолошке студије потврдиле да је хирургија фактор прогнозе када је у питању карцином штитасте жлезде, а преживљавање пацијената зависи од величине примарног тумора, захваћености лимфних чворова, метастаза и – узраста.