Киш као истакнута застава српске културе

У излозима италијанских књижара појавило се друго издање књиге Миливоја Павловића „Una corona di spine per Danilo Kiš”. Реч је о преводу Павловићеве књиге „Венац од трња за Данила Киша”, која је на српском, у продукцији „Службеног гласника”, у Београду имала четири издања. Књигу је на италијански превела др Мила Михајловић, научна радница која у Риму живи и делује више од три деценије. Издавач је римска кућа „Oltre il mare”, у партнерству са „Службеним гласником”. Пре италијанског, ова Павловићева књига преведена је на мађарски и француски, а у току је превођење на још три светска језика.

Интересовање за Кишов опус непрестано расте на разним светским меридијанима

Поводом овог издања, у Риму ће се наредних дана обавити две свечане промоције, али и водити разговори о српско-италијанској културној и књижевној сарадњи. Организатор ових догађаја су Амбасада Србије у Риму и Катедра за славистику Универзитета „Ла Сапиенца”.

Сутра у вечерњим сатима, промоција и дебата биће одржане у сали наше амбасаде у Улици Монти Париоли 20, а наредног дана у подне, разговор ће се наставити на Универзитету „Ла Сапиенца”.

У дебати о Кишовом делу и присуству српске културе на Апенинском полуострву учествоваће проф. др Лука Ваља, шеф Катедре за славистику на Универзитету „Ла Сапиенца”, потом др Тања Гарчевић, отправница послова Амбасаде Србије у Риму, затим проф. др Сима Аврамовић, амбасадор Србије при Светој столици (Ватикан), проф. Младен Шарчевић, директор „Службеног гласника”, проф. др Ана Ланговић Милићевић, универзитетска професорка, преводитељка др Мила Михајловић, и аутор Миливоје Павловић, такође универзитетски професор књижевности и комуникационих предмета.

Директор „Службеног гласника” Младен Шарчевић уручиће Катедри за славистику Универзитета „Ла Сапиенца” пакет одабраних књига из области културе и књижевности.

О Кишовим романима и приповеткама раније су наглашено похвално говорили и писали истакнути италијански ствараоци, посебно Умберто Еко и Клаудио Магрис. И Павловићева књига о Кишу наишла је на веома позитивне јавне коментаре, и брзо је распродата.

– Данило Киш представља репрезентативну деоницу наше књижевне и уопште културне баштине. Интересовање за његов опус непрестано расте на разним светским меридијанима, а умножава се и број монографских студија о Кишовом животу и делу. Таквих књига сада има троструко више од броја дела која је сам Киш написао, а њих није мало. Тој колекцији придружује се и моја скромна књига у којој сам настојао да етапе Кишовог живота спојим с концепцијом његових романа, приповедака, есеја и драма. Осим интервјуа који сам за НИН, поводом награде за роман „Пешчаник”, с Кишом водио пре тачно пола века, у овој књизи ставио сам читаоцима на увид многа непозната документа из његовог живота и покушао да сачиним књижевни пресек Кишовог дела које се одликује високим степеном естетске реализације уметничких идеја широког жанровског, стилског и семантичког распона – рекао нам је Миливоје Павловић.

Павловић подсећа да су романи и приповетке одавно преведени на италијански, а овог пролећа преведена је и Кишова поезија, која је дуго била у сенци његовог бриљантног прозног опуса.

– Киш добро звучи на италијанском језику, али је најбољи на српском – наглашава Павловић и додаје:

– Иако космополита, ерудита, светски путник, господствени боем и преводилац са чак пет несродних језика (француски, руски, мађарски, немачки и енглески) Киш је увек, па и у последњој деценији живота, коју је провео у Паризу, писао и сањао на српском. На српском је постао писац, на том језику је његова слика света доживела „милост уобличења”, тај језик је његова права отаџбина. Био је неуморан у борби за највише стилске вредности српског језика и српске културе. Вукући за собом наслеђе локалних битака, Киш је мирисе и боје нашег поднебља учинио блиским и оним читаоцима који не познају изворно матерњу мелодију српског језика.

Заједно са Андрићем, Црњанским и Павићем, Киш спада у најпревођеније српске писце.

– Захваљујући овим ауторима, српски језик учествује у глобалној авантури савремене епохе, а ми се свету представљамо и као народ с културом, а не само с историјом. Зато и кажемо да је њихово дело свакодневни празник српске културе – каже Павловић

Данило Киш рођен је 1935. у Суботици, а умро је у Паризу 15. октобра 1989. На изричит захтев, на основу руком писаног тестамента (који Павловић наводи у својој књизи), сахрањен је по православном обреду на београдском Новом гробљу.

Био је и дописни члан Српске академије наука и уметности, на основу предлога који су писмено дали Антоније Исаковић, Предраг Палавестра и Борисав Пекић.