Скупа пшеница

Пшеница у Србији је скупа и на ту чињеницу се ваља навићи. Јер, то ће да траје. До нове жетве сасвим сигурно.

Није у питању никаква специфичност нашег тржишта, нити локални поремећај. Хлебно жито је код нас сасвим добро родило. Према билансима, жита има и за домаће потребе и за извоз. Код кукуруза је, истина, друга прича и сада, у доба бербе, своде се биланси преполовљеног рода.

Житарице су енормно поскупеле свуда у свету, а цене на светским берзама достигле историјске максимуме.

Стручњаци кажу да је све то последица слабијег рода у многим житницама, сталног смањивања светских залиха, веће потрошње у највећим азијским земљама које доживљавају привредни бум, као и употребе житарица у производњи биогорива. Отуда и притисак кроз велику тражњу која, као и код сваке друге робе, гура цену навише.

Храна је последњих месеци, према извештајима агенција, поскупела у свим европским земљама. Али, то је њихов проблем. Питање је како ми да се одбранимо од те пошасти која је, поред тога што директно удара по новчанику већину овдашњег становништва, означена и једним од генератора аждаје зване инфлација.

Већ с првим назнакама кризе, непосредно после жетве, држава је на новонасталу ситуацију реаговала тромесечном забраном извоза житарица. Мало непопуларна и нетржишна мера, али шта је ту је.

Уредба која је ту забрану прописала орочена је до првих новембарских дана и већ се увелико нагађа којем ће се решењу држава приволети. Јер, сасвим је извесно да никаквог слободног извоза ни пшенице ни брашна убудуће неће бити. У игри су сада, кажу, квоте за извоз брашна, јер такав извоз до сада није био ограничен, а преко границе су, како показују подаци, отишле завидне количине. Порасла је цена брашна и на домаћем тржишту, па пекари и млинари већ упола гласа говоре о неком новом поскупљењу.

Нема сумње да ће се и у случају тих нових мера побунити економски стручњаци са немалом аргументацијом да оне ограничавају тржиште и да омогућавају зараду само једном делу учесника у овој производњи, док друге, оне директне произвођаче, у томе онемогућавају. При том се држава уопште не јавља са било каквом идејом да оне који не могу слободно да располажу својом робом, сада изразито траженом, на било који начин обештети.

Наравно да су сви такви аргументи валидни са тржишног аспекта. Са оног другог, који се тиче мале и сиромашне земље, као да постају превише софистицирани и научни. У сиромаштву и скупоћи велике су очи. Сличне мере увеле су, уосталом, и друге земље.

Нове прилике у светској економији, као и нове технологије које житарице користе за производњу енергената, промениле су слику пољопривреде у свету и житарицама одредиле неко ново место. Као и у свему другом, новим приликама се треба што пре прилагодити и извући корист од тога. Производња пшенице, најзад, обећава добру зараду.