Skupa pšenica

Pšenica u Srbiji je skupa i na tu činjenicu se valja navići. Jer, to će da traje. Do nove žetve sasvim sigurno.

Nije u pitanju nikakva specifičnost našeg tržišta, niti lokalni poremećaj. Hlebno žito je kod nas sasvim dobro rodilo. Prema bilansima, žita ima i za domaće potrebe i za izvoz. Kod kukuruza je, istina, druga priča i sada, u doba berbe, svode se bilansi prepolovljenog roda.

Žitarice su enormno poskupele svuda u svetu, a cene na svetskim berzama dostigle istorijske maksimume.

Stručnjaci kažu da je sve to posledica slabijeg roda u mnogim žitnicama, stalnog smanjivanja svetskih zaliha, veće potrošnje u najvećim azijskim zemljama koje doživljavaju privredni bum, kao i upotrebe žitarica u proizvodnji biogoriva. Otuda i pritisak kroz veliku tražnju koja, kao i kod svake druge robe, gura cenu naviše.

Hrana je poslednjih meseci, prema izveštajima agencija, poskupela u svim evropskim zemljama. Ali, to je njihov problem. Pitanje je kako mi da se odbranimo od te pošasti koja je, pored toga što direktno udara po novčaniku većinu ovdašnjeg stanovništva, označena i jednim od generatora aždaje zvane inflacija.

Već s prvim naznakama krize, neposredno posle žetve, država je na novonastalu situaciju reagovala tromesečnom zabranom izvoza žitarica. Malo nepopularna i netržišna mera, ali šta je tu je.

Uredba koja je tu zabranu propisala oročena je do prvih novembarskih dana i već se uveliko nagađa kojem će se rešenju država privoleti. Jer, sasvim je izvesno da nikakvog slobodnog izvoza ni pšenice ni brašna ubuduće neće biti. U igri su sada, kažu, kvote za izvoz brašna, jer takav izvoz do sada nije bio ograničen, a preko granice su, kako pokazuju podaci, otišle zavidne količine. Porasla je cena brašna i na domaćem tržištu, pa pekari i mlinari već upola glasa govore o nekom novom poskupljenju.

Nema sumnje da će se i u slučaju tih novih mera pobuniti ekonomski stručnjaci sa nemalom argumentacijom da one ograničavaju tržište i da omogućavaju zaradu samo jednom delu učesnika u ovoj proizvodnji, dok druge, one direktne proizvođače, u tome onemogućavaju. Pri tom se država uopšte ne javlja sa bilo kakvom idejom da one koji ne mogu slobodno da raspolažu svojom robom, sada izrazito traženom, na bilo koji način obešteti.

Naravno da su svi takvi argumenti validni sa tržišnog aspekta. Sa onog drugog, koji se tiče male i siromašne zemlje, kao da postaju previše sofisticirani i naučni. U siromaštvu i skupoći velike su oči. Slične mere uvele su, uostalom, i druge zemlje.

Nove prilike u svetskoj ekonomiji, kao i nove tehnologije koje žitarice koriste za proizvodnju energenata, promenile su sliku poljoprivrede u svetu i žitaricama odredile neko novo mesto. Kao i u svemu drugom, novim prilikama se treba što pre prilagoditi i izvući korist od toga. Proizvodnja pšenice, najzad, obećava dobru zaradu.