Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
НА ДОРЋОЛУ, У ЈЕВРЕЈСКОЈ УЛИЦИ

Библиотека за слепе „Др Милан Будимир” – место где се додиром и звуком види

Први пут у оквиру међународне манифестације „Дани европске баштине” Савез слепих Србије је у сарадњи са Туристичком организацијом Београда организовао радионицу „Наше културно благо” и обилазак библиотеке
Библиотека за слепе „Др Милан Будимир” – место где се додиром и звуком види
(Фото M. Олујић)

Јеврејском улицом на Дорћолу све до броја 24 протежу се беле тактилне траке. Пут води до Библиотеке за слепе „Др Милан Будимир”. Тамо где се додиром и звуком види. Званично је највећа библиотека на Балкану овог типа и такмичи се са европским библиотекама. Почела је да ради 1971. године штампањем књига на Брајевом писму и снимањем аудио-књига. Сто година пре њеног оснивања штампане су књиге на Брајевом писму, а прва звучна књига на српском језику снимљена је у Паризу почетком тридесетих година прошлог века.

Некада су аудио-књиге снимане на воштаним, потом и на магнетним плочама. Развојем технологије у употребу је ушао апарат којим је омогућено преснимавање садржаја на аудио-касете и та метода се користила све до 2000. године. Данас су снимци у дигиталном формату, што омогућава лакшу употребу. У фонду библиотеке заступљени су сви жанрови – од криминолошких, преко научне фантастике, љубавних, историјских и стручних.

Зграда је опремљена са два студија и великим депоима за складиштење књига. Зидови магацина чувају велико благо. Тачан број се још не зна. На последњем попису избројано је 23.000 звучних књига црног тиска, око 50.000 библиографских јединица на Брајевом писму у свескама, као и 7.000 звучних књига.

Први пут у оквиру међународне манифестације „Дани европске баштине” Савез слепих Србије је у сарадњи са Туристичком организацијом Београда организовао радионицу „Наше културно благо” и обилазак Библиотеке за слепе, а све како би се подигла свест јавности о приступачности у свакодневном животу слепих и слабовидих особа. Јер, за њих је приступачност од великог значаја. Она доприноси њиховом образовању и разоноди, подстиче им рад и развој и чини ствари које делују недоступно доступним. Немогућност читања натписа на објектима, производима и несметан прилаз различитим објектима, читање менија у ресторанима само су неки од проблема са којима се 12.000 слепих и слабовидих особа у Србији сусреће. Решење је у прилагођавању радног, животног и сваког другог окружења особама које имају урођен или стечен инвалидитет. Мултимедијалне технологије у великој мери олакшавају живот. Мобилни телефони за њих нису само уређаји за комуникацију, већ мултифункционална помагала која имају могућност конвертовања садржаја из текстуалног у аудио-формат. Ту је низ апликација захваљујући којима је могуће ишчитавање новчаница, боја, самостално плаћање рачуна захваљујући QR кодовима, али све то је нешто што још није део свакодневне праксе.

Превоз књига аутомобилом старим више од две деценије

Савез слепих и слабовидих и Библиотека „Др Милан Будимир” већ више од 30 година реализују пројекат „Библиобус”. Звучне и Брајеве књиге библиотека превози читаоцима који нису у ситуацији да дођу. Неки међу њима живе сами или немају пратиоце, подршку без које не могу да функционишу.

– Ми им превозимо књиге на кућну адресу аутомобилом који је стар 20 и више година. Зато апелујемо на све који су у могућности да помогну да дођемо до адекватног возила којим ћемо превозити књиге корисницима на територији Београда, али и које бисмо користили за превоз слепих и слабовидих ученика и студената, као што то чинимо и данас – рекла је Јелена Стојановић, секретар Савеза слепих Србије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.