Долари за сиротињу

УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ ОБЕЗБЕДИЛЕ СУ ДОДАТАН НОВАЦ ЗА БОРБУ против сиромаштва. Упркос финансијској кризи која дрма планету, УН су прикупиле 16 милијарди долара (око 11 милијарди евра) за „рат” против светске немаштине.

Ову добру вест саопштио је Бан Ки Мун, генерални секретар УН, после завршетка конференције светских донатора, одржане под окриљем светске организације.

„Наша очекивања су превазиђена”, изјавио је Бан Ки Мун, додајући да ће обећани новац бити искоришћен за „гашење пожара” у најкритичнијим секторима живота на планети.

Највећи део обећаних донација, 4,5 милијарди долара, биће уложен у образовне пројекте. Према подацима УН тренутно у свету има око 75 милиона деце која никада нису села у школске клупе и обећани новац биће употребљен за делимично ублажавање овог проблема.

Предвиђено је да светска организација потроши, до 2015. године, три милијарде долара у борби против маларије. Ова опасна тропска болест велика је претња човечанству, а уколико се оствари план УН управо обезбеђена финансијска инјекција би од смрти спасла чак 4,2 милиона људи.

Значајан новац, 2,2 милијарде долара, резервисан је за побољшање санитарних услова живота, у првом реду младих нараштаја. Договорено је, без прецизнијих података, да се део пара улаже у развој пољопривреде посебно најсиромашнијих држава.

Пре осам година Уједињене нације су прогласиле осам највећих, миленијумских циљева у првим деценијама 21. века. Тада је предвиђено да се до 2015. године драстично смање сиромаштво, глад и стопа смртности.

Досадашњи посао на остварењу ових циљева ишао је доста траљаво. Најбољи пример за такав закључак је ситуација у борби против светског сиромаштва. План је предвиђао да се до 2015. године број сиромашних на планети преполови – на 400 милиона што је, судећи према најновијим подацима, само лепа жеља. Истраживања организације УН за пољопривреду и исхрану (ФАО) показују да број сиромашних у свету не само да није смањен већ је у међувремену и повећан на чак 932 милиона.

ИЗ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА КОЈЕ СУ ТРЕНУТНО, захваљујући заседању Генералне скупштине, политички центар света стигла је још једна занимљива информација. Према сазнањима листа „Фајненшел тајмс”, у седишту светске организације потписан је споразум који поједностављује сарадњу УН и НАТО. Потписе на споразум чији се садржај још држи у тајности ставила су двојица генералних секретара Бан Ки Мун и Јап де Хоп Схефер.

„Фајненшел тајмс” сазнаје да поменути документ регулише сарадњу УН и НАТО у кризним регионима – Авганистан или Косово на пример –што је досад било регулисано појединачним споразумима. Занимљиво је да су УН, током ове године, у два наврата одбијале да потпишу документ о сарадњи са западном алијансом. Последње „не” изречено је прошле недеље уз образложење да је НАТО превише ангажован у грузијској кризи. Лист извештава да је, после тога, уследио снажан притисак САД, Француске и Велике Британије који је уродио плодом па је Бан Ки Мун ипак потписао споразум.

УГО ЧАВЕС СЕ БАШ НЕ ШАЛИ. Председник Венецуеле посетио је током недеље Русију а главна тема разговора с Медведовом и Путином била је куповина оружја. Како преносе руски медији, Москва је одлучила да одобри бунтовном лидеру Венецуеле кредит од милијарду долара за набавку наоружања.

Званични Каракас је и досад био познат као добар купац руске војне технике. Од 2005. године Русија и Венецуела потписале су чак 12 купопродајних уговора, чија вредност се процењује на 4,4 милијарде долара. Круна ове трговине била је Чавесова куповина 24 најмодернија руска ловца СУ 30МК2 и педесет хеликоптера МИ-17, МИ-26 и МИ-35.

Руски дневник „Газета” пише, поводом најновије посете Уга Чавеса, да је лидер Венецуеле допутовао у Москву с подужим списком жеља. Позивајући се на процене стручњака, „Газета” наводи да је преговарано о продаји руских противваздушних система одбране и авиотранспортера пре свега оних за танковање горива у ваздуху.

Јачање војне сарадње Русије и Венецуеле, чини се, добија на убрзању и поклапа се с јачањем неспоразума ове две државе са Вашингтоном. Стратешки интерес Москве да појача своје присуство у Латинској Америци, непосредном комшилуку САД, има, очигледно, снажно упориште у Венецуели чији је лидер већ годинама на ратној нози са Американцима. Каракас, међутим, има и другу значајну предност коју објашњава Руслан Пухов, директор Центра за стратешке и технолошке анализе.

„Куба је била искључиво политички пројекат, Венецуела је добар платиша”, каже Пухов додајући да јачање позиција у Каракасу отвара Русији врата за уносну сарадњу с овом државом која је велики светски произвођач нафте и гаса.

ПОТПУНО НЕОЧЕКИВАНО ИЗ ЊУЈОРКА ЈЕ СТИГЛА ВЕСТ да је велика шесторка: САД, Велика Британија, Француска, Русија, Кина и Немачка постигла договор о усвајању нове иранске резолуције у Савету безбедности. Осим тога, поменуте државе су се сложиле да наставе заједнички наступ према Техерану покушавајући да исламску републику приволе на одустајање од развоја спорног нуклеарног програма.

Велика шесторка досад је испословала у Савету безбедности три резолуције које су садржавале санкције против Ирана због његовог атомског програма. Русија се досад противила жељи САД да се у УН и четврти пут појача кажњавање Техерана па је у четвртак, управо због противљења Москве, отказан сусрет шефова дипломатија велике шесторке.

Осим штуре информације из дипломатских кругова о договору шест држава још нема вести о садржају нове резолуције Савета безбедности посвећене Ирану.