Dolari za sirotinju

UJEDINjENE NACIJE OBEZBEDILE SU DODATAN NOVAC ZA BORBU protiv siromaštva. Uprkos finansijskoj krizi koja drma planetu, UN su prikupile 16 milijardi dolara (oko 11 milijardi evra) za „rat” protiv svetske nemaštine.

Ovu dobru vest saopštio je Ban Ki Mun, generalni sekretar UN, posle završetka konferencije svetskih donatora, održane pod okriljem svetske organizacije.

„Naša očekivanja su prevaziđena”, izjavio je Ban Ki Mun, dodajući da će obećani novac biti iskorišćen za „gašenje požara” u najkritičnijim sektorima života na planeti.

Najveći deo obećanih donacija, 4,5 milijardi dolara, biće uložen u obrazovne projekte. Prema podacima UN trenutno u svetu ima oko 75 miliona dece koja nikada nisu sela u školske klupe i obećani novac biće upotrebljen za delimično ublažavanje ovog problema.

Predviđeno je da svetska organizacija potroši, do 2015. godine, tri milijarde dolara u borbi protiv malarije. Ova opasna tropska bolest velika je pretnja čovečanstvu, a ukoliko se ostvari plan UN upravo obezbeđena finansijska injekcija bi od smrti spasla čak 4,2 miliona ljudi.

Značajan novac, 2,2 milijarde dolara, rezervisan je za poboljšanje sanitarnih uslova života, u prvom redu mladih naraštaja. Dogovoreno je, bez preciznijih podataka, da se deo para ulaže u razvoj poljoprivrede posebno najsiromašnijih država.

Pre osam godina Ujedinjene nacije su proglasile osam najvećih, milenijumskih ciljeva u prvim decenijama 21. veka. Tada je predviđeno da se do 2015. godine drastično smanje siromaštvo, glad i stopa smrtnosti.

Dosadašnji posao na ostvarenju ovih ciljeva išao je dosta traljavo. Najbolji primer za takav zaključak je situacija u borbi protiv svetskog siromaštva. Plan je predviđao da se do 2015. godine broj siromašnih na planeti prepolovi – na 400 miliona što je, sudeći prema najnovijim podacima, samo lepa želja. Istraživanja organizacije UN za poljoprivredu i ishranu (FAO) pokazuju da broj siromašnih u svetu ne samo da nije smanjen već je u međuvremenu i povećan na čak 932 miliona.

IZ UJEDINjENIH NACIJA KOJE SU TRENUTNO, zahvaljujući zasedanju Generalne skupštine, politički centar sveta stigla je još jedna zanimljiva informacija. Prema saznanjima lista „Fajnenšel tajms”, u sedištu svetske organizacije potpisan je sporazum koji pojednostavljuje saradnju UN i NATO. Potpise na sporazum čiji se sadržaj još drži u tajnosti stavila su dvojica generalnih sekretara Ban Ki Mun i Jap de Hop Shefer.

„Fajnenšel tajms” saznaje da pomenuti dokument reguliše saradnju UN i NATO u kriznim regionima – Avganistan ili Kosovo na primer –što je dosad bilo regulisano pojedinačnim sporazumima. Zanimljivo je da su UN, tokom ove godine, u dva navrata odbijale da potpišu dokument o saradnji sa zapadnom alijansom. Poslednje „ne” izrečeno je prošle nedelje uz obrazloženje da je NATO previše angažovan u gruzijskoj krizi. List izveštava da je, posle toga, usledio snažan pritisak SAD, Francuske i Velike Britanije koji je urodio plodom pa je Ban Ki Mun ipak potpisao sporazum.

UGO ČAVES SE BAŠ NE ŠALI. Predsednik Venecuele posetio je tokom nedelje Rusiju a glavna tema razgovora s Medvedovom i Putinom bila je kupovina oružja. Kako prenose ruski mediji, Moskva je odlučila da odobri buntovnom lideru Venecuele kredit od milijardu dolara za nabavku naoružanja.

Zvanični Karakas je i dosad bio poznat kao dobar kupac ruske vojne tehnike. Od 2005. godine Rusija i Venecuela potpisale su čak 12 kupoprodajnih ugovora, čija vrednost se procenjuje na 4,4 milijarde dolara. Kruna ove trgovine bila je Čavesova kupovina 24 najmodernija ruska lovca SU 30MK2 i pedeset helikoptera MI-17, MI-26 i MI-35.

Ruski dnevnik „Gazeta” piše, povodom najnovije posete Uga Čavesa, da je lider Venecuele doputovao u Moskvu s podužim spiskom želja. Pozivajući se na procene stručnjaka, „Gazeta” navodi da je pregovarano o prodaji ruskih protivvazdušnih sistema odbrane i aviotransportera pre svega onih za tankovanje goriva u vazduhu.

Jačanje vojne saradnje Rusije i Venecuele, čini se, dobija na ubrzanju i poklapa se s jačanjem nesporazuma ove dve države sa Vašingtonom. Strateški interes Moskve da pojača svoje prisustvo u Latinskoj Americi, neposrednom komšiluku SAD, ima, očigledno, snažno uporište u Venecueli čiji je lider već godinama na ratnoj nozi sa Amerikancima. Karakas, međutim, ima i drugu značajnu prednost koju objašnjava Ruslan Puhov, direktor Centra za strateške i tehnološke analize.

„Kuba je bila isključivo politički projekat, Venecuela je dobar platiša”, kaže Puhov dodajući da jačanje pozicija u Karakasu otvara Rusiji vrata za unosnu saradnju s ovom državom koja je veliki svetski proizvođač nafte i gasa.

POTPUNO NEOČEKIVANO IZ NjUJORKA JE STIGLA VEST da je velika šestorka: SAD, Velika Britanija, Francuska, Rusija, Kina i Nemačka postigla dogovor o usvajanju nove iranske rezolucije u Savetu bezbednosti. Osim toga, pomenute države su se složile da nastave zajednički nastup prema Teheranu pokušavajući da islamsku republiku privole na odustajanje od razvoja spornog nuklearnog programa.

Velika šestorka dosad je isposlovala u Savetu bezbednosti tri rezolucije koje su sadržavale sankcije protiv Irana zbog njegovog atomskog programa. Rusija se dosad protivila želji SAD da se u UN i četvrti put pojača kažnjavanje Teherana pa je u četvrtak, upravo zbog protivljenja Moskve, otkazan susret šefova diplomatija velike šestorke.

Osim šture informacije iz diplomatskih krugova o dogovoru šest država još nema vesti o sadržaju nove rezolucije Saveta bezbednosti posvećene Iranu.