Које су алтернативе за амерички долар

На 15. самиту БРИКС-а у Јоханезбургу главна расправа водила се око проширења чланства (шест нових чланица) и о даљој дедоларизацији, односно повећању трговине у локалним валутама.

Идеја дедоларизације постала је актуелна на инсистирање Русије, која је суспендована из међународног платног система због рата у Украјину и тражи начине да заобиђе санкције колективног Запада. Валута БРИКС-а није била на дневном реду самита блока јер је у фази разматрања. У усвојеној декларацији, у вези са тим је речено да се лидери БРИКС-а „залажу за коришћење националних валута у међународној трговини и финансијским операцијама”. Такође, министри финансија БРИКС-а основаће групу до наредног самита у Казању, која ће размотрити „питање формирања алтернативног платног система”.

Најчешће, до сада, предлагане алтернативе као могућа замена за долар имају своје проблеме које смо овде анализирали:

БРИКС валута. Идеју је на „велика звона” први лансирао руски председник Путин прошле године, али је на овогодишњем самиту рекао да је питање јединствене валуте БРИКС-а комплексно, али „ми се крећемо у том правцу”. Структурни изазови у земљама БРИКС-а и њихова хетерогеност, недостатак чврстих централних банака и монетарне политике, чине тешко изводљивим стварање заједничке валуте, (један руски ранији предлог је био да се нова валута зове „Р-пет”, пошто све валуте БРИКС-а почињу словом Р ‒ реал, рубља, рупија, ренминби и ранд). БРИКС је конгломерат разнородних држава и у политичком и економском смислу, за чије ће чвршће повезивање бити потребно доста времена и компромиса. Разлике у степену и нивоу развоја и стабилности ових земаља знатно отежавају њихово институционално повезивање. Око евентуално нове валуте БРИКС-а окупиле би се земље са веома различитим привредама, што би отежало, а можда и онемогућило њено коришћење. Питање је и да ли би садашње и будуће чланице БРИКС-а биле спремне за стварање наднационалне централне банке (као ЕЦБ), која би управљала заједничком валутом, што би значило и одрицање од националног суверенитета. Развојна банка БРИКС-а није и не може бити централна банка која креира заједничку валуту, већ она само финансира развојне пројекте земаља овог блока.

Да би БРИКС створио нову валуту која би можда у будућности парирала долару, потребно је да су њихове економије и валуте довољно јаке. Валуте земаља БРИКС-а су слабе и неважне на глобалном нивоу, осим кинеског јуана.

БРИКС, између осталог, разрађује питање могућег стварања међународне резервне валуте на бази корпе валута ових земаља или покрића у злату. Потреба за новом глобалном валутом преко које би трговале земље БРИКС-а, базирале би се на националним резервама и доприносу глобалном БДП-у чланица блока. Да би будућа валута БРИКС-а била стабилна, потребни су, пре свега, сигурност, ликвидност и принос, а за ове параметре потребан је висок кредитни рејтинг, што чланице БРИКС-а немају.

Евро. Евро је друга најкоришћенија резервна валута на коју отпада око 20 одсто глобалних девизних резерви. ЕУ парира САД по економској величини, извози више и може се похвалити јаком централном банком и снажним финансијским тржиштима, факторима који њену валуту чине одрживим изазивачем долару. Али недостатак заједничког трезора и јединственог европског тржишта обвезница, ограничава његову привлачност као резервне валуте.

Јуан (ренминби). Кина покушава да појача глобалну улогу јуана, од касних двехиљадитих. Тренутно чини мали проценат глобалних резерви, али Кина све више покушава да користи јуан у билатералној трговини, посебно са избијањем рата у Украјини. Међутим, кинески креатори економске политике су опрезни према поукама из других валута које су се брзо интернационализовале, и наметнули су строгу контролу токова новца који не би ометао раст јуана. Кина нема намеру или капацитет да свргне долар и питање је и да ли би она била спремна да јуан постане нова светска резервна валута, јер би то значило одређени губитак контроле над сопственом монетом.

Специјална права вучења. Током преговора у Бретон Вудсу 1944, познати британски економиста Џон Мајнард Кејнс предложио је стварање међународне валуте „банкор”, којом би управљала глобална централна банка. Иако Кејнсов план никада није остварен, било је позива да се користе ММФ-ова СПВ-интерна валута која се може заменити за резерве у чврстој валути као глобална резервна валута. Она су ушла у употребу још 1969, као обрачунска јединица и резервна актива ММФ-а, и до данас је извшено пет алокација земљама чланицама од стране ММФ-а. Вредност СПВ се базираа на корпи пет најјачих валута: евру, британској фунти стерлинга, кинеском јуану, америчком долару и јапанском јену. Такав систем је далеко стабилнији од система заснованог на националној валути, чији емитент мора да одговори и на домаће и на међународне потребе. Да би СПВ био широко усвојена, требало би да функционишу више као стварна валута, прихваћена и у приватним трансакцијама и са тржиштем за дугове деноминираним у СПВ.

За већу улогу СПВ у међународном монетарном систему потребно је да се, значи, обезбеде одређени предуслови, а поред промене (рогобатног) имена, један од најважнијих јесте да се снажније развије приватно тржиште СПВ, односно да централне банке обављају трансакције у СПВ са приватним холдерима. Потреба је и промена структуре садашње валутне корпе, где би требало дати још већу значај јуану, а на рачун смањења учешћа долара и јена. ММФ би, такође, требало да буде овлашћен да контролише емитовање СПВ, што би, с обзиром на де факто једино право америчког вета у оквиру гласачке структуре у ММФ-у, са 15,1 одсто, сада представљало одређени проблем. БРИКС има сада 14,7 одсто укупне гласачке снаге и недостаје свега 0,4 одсто да и оне имају право вета, јер се све најважније одлуке у ММФ-у доносе са 85 одсто укупних гласова његових чланица. Ако би се то постигло, то би био први велики корак у реформи ММФ-а и повећању значаја БРИКС-а

СПВ је средство које се може користити за отклањање дефицита платног биланса на исти начин као злато или резервне валуте, па се стога колоквијално називају „папирно злато” и имају улогу „светског новца”, фиктивног и вештачки креираног, као средства плаћања у међународним финансијским трансакцијама. У ранијим усвојеним Предлозима за реформу међународног  монетарног система било је предвиђено да СПВ (временом) постану главна светска резервна валута, али због отпора првенствено САД, није заживела у пракси (аутор чланка је дугогодишњи заговорник да СПВ постане главна светска резервна валута, о чему је објавио више радова).

Криптовалуте. Такве дигиталне валуте се „копају” и преносе преко децентрализоване мреже рачунара, без икаквог овлашћења за издавање. Заговорници тврде да би их такав систем ослободио од „хирова” монетарне политике других земаља. Међутим, критичари кажу да усвајање криптовалуте као законитог средства плаћања ограничава владине политичке опције током кризе и да неизвесност криптовалуте смањује њену одрживост као средства размене. Међутим, неке земље експериментишу са коришћењем „блоцкцхаин” технологије за креирање дигиталних верзија својих постојећих традиционалних валута.

На основу датих објашњења, очигледно је да је папирном долару, главној светској резервној валути, који је изгубио златну подлогу, сада тешко наћи праву алтернативу.

Имајући у виду потенцијалне тешкоће око формирања БРИКС валуте, ограничену привлачност евра, недовољан капацитет јуана, немогућност шире употребе СПВ и егзибиционизам криптовалута, долар ће иако ослабљен, остати важно глобално средство плаћања. Постепено ће се смањивати улога долара и остати валута колективног Запада у процесу кретања са униполарног ка мултиполарном поретку  и смањења улоге западних валута, а код остатка света и глобалног Југа јачаће диверзификација регионалних валута, односно све већа употреба националних валута као средства плаћања и обрачуна између појединих земаља.

Економиста, научни саветник