Банка може да вас пита и за рачун Инфостана

Једна наша читатељка је од банке добила допис мејлом који јој се учинио необичним. Наиме, они јој траже да достави податке о основним месечним режијским трошковима домаћинства у збирном износу. Колико плаћа комуналије. Она је пре неколико дана поднела захтев за обнову дозвољеног минуса, који се што јој је познато рачуна као кредит, али до сада при обнови минуса није имала овакве захтеве од банке. Код те банке разумљиво прима плату што значи да они имају податке о њеним примањима, па и да је питају колико има чланова домаћинства, али шта их се тиче колики су јој рачуни на месечном нивоу, пита она.

При томе не траже формалне доказе о висини режијских трошкова, већ је било довољно оно што им је одговорила.

Да ли банке могу да захтевају од клијената поменуте податке? Могу, а то нам је потврдила и Народна банка Србије (НБС).

Наиме, банке су дужне да успоставе и својим унутрашњим актима уреде одговарајући кредитни процес и да у оквиру тог процеса уреде критеријуме и принципе за одобравање зајма и свих других пласмана клијентима, наводе из централне банке. При доношењу одлуке о одобравању кредитних производа, банке су дужне да процене кредитну способност сваког појединачног дужника као и друге релевантне факторе. Такође, указују и на то да о избору корисника банке слободно одлучују, у складу са својим унутрашњим актима и сопственим проценама ризичности клијента.

„Банка је, у складу са прописима НБС, дужна да формира кредитни досије дужника који, поред статусне документације о клијенту физичком лицу, треба да садржи документацију о измиривању обавеза дужника према банци у току последњих дванаест месеци, осим ако је реч о новим дужницима, доказе о запослењу и заради или пензији дужника у последња три месеца које је издао и оверио послодавац, податке из евиденције банке о уплати зараде или пензије, односно податке о другим редовним месечним приходима, извештај из Кредитног бироа, документацију у вези са средствима обезбеђења потраживања и све друге податке које ће банци омогућити да на темељу наведених процена донесе одлуку о евентуалном одобрењу кредитног производа”, одговарају на наше питање.

Прописима НБС предвиђен је минимум документације коју банке треба да прибаве од потенцијалних клијената ради разматрања поднетих кредитних захтева, а све у циљу адекватног и ефикасног управљања ризиком од неизмирења обавеза након одобравања кредитних производа.

„Имајући у виду да је коначна оцена ризичности потенцијалног клијента на самој банци, оне су слободне да своја кредитна досијеа о дужницима употпуне, захтевајући и додатну документацију у поступку одобравања зајма, како би прикупиле потпуне и тачне податке неопходне за правилну процену кредитне способности тог дужника, процену могућности наплате потраживања и квалитета средстава обезбеђења”.