Banka može da vas pita i za račun Infostana

Jedna naša čitateljka je od banke dobila dopis mejlom koji joj se učinio neobičnim. Naime, oni joj traže da dostavi podatke o osnovnim mesečnim režijskim troškovima domaćinstva u zbirnom iznosu. Koliko plaća komunalije. Ona je pre nekoliko dana podnela zahtev za obnovu dozvoljenog minusa, koji se što joj je poznato računa kao kredit, ali do sada pri obnovi minusa nije imala ovakve zahteve od banke. Kod te banke razumljivo prima platu što znači da oni imaju podatke o njenim primanjima, pa i da je pitaju koliko ima članova domaćinstva, ali šta ih se tiče koliki su joj računi na mesečnom nivou, pita ona.

Pri tome ne traže formalne dokaze o visini režijskih troškova, već je bilo dovoljno ono što im je odgovorila.

Da li banke mogu da zahtevaju od klijenata pomenute podatke? Mogu, a to nam je potvrdila i Narodna banka Srbije (NBS).

Naime, banke su dužne da uspostave i svojim unutrašnjim aktima urede odgovarajući kreditni proces i da u okviru tog procesa urede kriterijume i principe za odobravanje zajma i svih drugih plasmana klijentima, navode iz centralne banke. Pri donošenju odluke o odobravanju kreditnih proizvoda, banke su dužne da procene kreditnu sposobnost svakog pojedinačnog dužnika kao i druge relevantne faktore. Takođe, ukazuju i na to da o izboru korisnika banke slobodno odlučuju, u skladu sa svojim unutrašnjim aktima i sopstvenim procenama rizičnosti klijenta.

„Banka je, u skladu sa propisima NBS, dužna da formira kreditni dosije dužnika koji, pored statusne dokumentacije o klijentu fizičkom licu, treba da sadrži dokumentaciju o izmirivanju obaveza dužnika prema banci u toku poslednjih dvanaest meseci, osim ako je reč o novim dužnicima, dokaze o zaposlenju i zaradi ili penziji dužnika u poslednja tri meseca koje je izdao i overio poslodavac, podatke iz evidencije banke o uplati zarade ili penzije, odnosno podatke o drugim redovnim mesečnim prihodima, izveštaj iz Kreditnog biroa, dokumentaciju u vezi sa sredstvima obezbeđenja potraživanja i sve druge podatke koje će banci omogućiti da na temelju navedenih procena donese odluku o eventualnom odobrenju kreditnog proizvoda”, odgovaraju na naše pitanje.

Propisima NBS predviđen je minimum dokumentacije koju banke treba da pribave od potencijalnih klijenata radi razmatranja podnetih kreditnih zahteva, a sve u cilju adekvatnog i efikasnog upravljanja rizikom od neizmirenja obaveza nakon odobravanja kreditnih proizvoda.

„Imajući u vidu da je konačna ocena rizičnosti potencijalnog klijenta na samoj banci, one su slobodne da svoja kreditna dosijea o dužnicima upotpune, zahtevajući i dodatnu dokumentaciju u postupku odobravanja zajma, kako bi prikupile potpune i tačne podatke neophodne za pravilnu procenu kreditne sposobnosti tog dužnika, procenu mogućnosti naplate potraživanja i kvaliteta sredstava obezbeđenja”.