Хиџаб Махсе Амини

Свет није заборавио њено име, док власти Ирана и годину дана после њене смрти репресијом покушавају да угасе сећање на девојку која је постала симбол борбе за слободу одлучивања о сопственом животу.

Махса Амини имала је 22 године кад су је на техеранској улици прошлог септембра пресрели припадници „моралне полиције”, задужене за спречавање греха, промоцију врлина Исламске Републике и бригу да јавни живот буде усклађен с најстриктнијим нормама исламских закона, шарије. Приведена је у локалну станицу због непрописног ношења хиџаба, обавезне женске прекривке за косу. Један прамен био је видљив.

Од тада крећу два наратива. Званично, добила је изненадни срчани напад и пребачена је у болницу, где је три дана касније умрла. Милиони Иранаца и свет верују у незваничну верзију: није имала здравствене проблеме, саопштила је породица, умрла је од последица тортуре. Протести су се прво проширили Махсиним родним Курдистаном, да би убрзо захватили Техеран, Есфахан, Керман, Шираз и десетине других градова, укључујући и свете градове Машад и Ком.

Стотине хиљада Иранки, студенткиња и ученица, пркосно су изашле на улице провокативно спаљујући хиџабе и скраћујући косу. Убрзо су им се придружиле жене разних професија, па колеге студенти, а онда адвокати, лекари, спортисти, уметници, радници... Демонстранти су палили полицијске аутомобиле и контејнере уз повике „Жене, живот, слобода”, „Не желимо Исламску Републику” и „Смрт диктатору”, великом вођи ајатолаху Али Хамнеију, који је врхунски ауторитет власти теократског режима.

Махса је постала симбол највећег таласа отпора и насиља с којим се Иран суочио од победе исламске револуције 1979. Хиџаб је у средишту исламског идентитета земље. Иако Куран не прописује никаква правила облачења, сем савета „смерности”, обавеза ношења прекривке за главу свих девојчица старијих од девет година уведена је одмах после победе Хомеинијеве револуције. Прекршитељке чекају друштвенокористан рад, курсеви за преваспитавање, ограничавање запошљавања и забрана напуштања земље. Чак и бичевање.

Иако је, и по иранским истраживањима, подршка хиџабу, као одевном симболу оданости вери, са 85 процената после револуције пала на око 35 одсто, власт показује да није спремна на било какве уступке урбаној генерацији младих. Режим је одлучио да по сваки начин задржи све кодове шарије. Нова генерација младих жена није захтевала укидање хиџаба, већ само слободу одлучивања да ли ће га носити или не.

Теократским властима је и то било превише. Охрабрена оценом да хиџаб није лична ствар, власт не одступа од политике нулте толеранције. Режим се ослонио на репресију која је враћала у дане омрзнутог режима шаха Резе Пахлавија. Кривица за нереде пребацивана је на унутрашње и спољне непријатеље. Председник Ебрахим Раиси поручивао је да неће прихватити „хаос”. Званичници су обећали да ће се случај испитати, али нико није позван на одговорност. Снаге реда, уз подршку паравојне милиције Басиџа, користиле су бојеву муницију, сузавац, батинање, масовна хапшења.

После пет месеци, најмање 20.000 демонстраната је похапшено, у нередима је страдало око 500 особа, а онда су почела и јавна вешања „подстрекача насиља”. Страх је одрадио своје, али није потиснуо сећање на жртву репресије, која је водила скроман живот и клонила се политике.

Упркос репресији, годишњица смрти Махсе Амини обележена је широм Ирана. Демонстранти су, ризикујући хапшења, носили њене портрете.

Махса Амини у међувремену је постала глобална икона, заштитни знак нагомиланог незадовољства тежњи пре свега урбане иранске младежи, која очекује промене и више слободе.

„Као што смо видели током протекле године, прича Махсе Амини није се завршила њеном бруталном смрћу”, поручио је амерички председник Џозеф Бајден. „Она је инспирисала историјски покрет ’Жене, живот, слобода’, који утиче на Иран и утиче на људе широм света који се неуморно боре за равноправност полова и људска права.” Представнички дом америчког Конгреса недавно је усвојио „Махсин закон”, пакет санкција Ирану због кршења људских права.

Државни секретар Ентони Блинкен придружио се уверавањима да САД пружају подршку иранском народу, али неки ирански активисти сматрају да то није довољно, посебно после договора између Вашингтона и Техерана о размени пет америчких држављана у иранском затвору за пет Иранаца затворених у САД, као и одмрзавање шест милијарди долара иранских фондова у иностранству.

„Не, секретару Блинкен. Нажалост, америчка влада није предузела одговарајућу акцију против убица Махсе Амини: срце пара што је управо на годишњицу убиства Махсе Амини од моралне полиције Америка дала поклон режиму родног апартхејда у форми од шест милијарди долара, као и визе за Махсине убице”, поручује активисткиња Масих Алинеџад.

Можда ће се једног дана ипак обистинити речи уклесане на гробу Махсе Амини у Сакезу: „Нећеш умрети, твоје име ће постати закон”.