Борба за живот лавице Кикице

Лавица коју је мештанин пронашао на Чантавирском путу код Суботице, већ четири дана је критично и, како наводе у саопштењу Зоолошког врта „Палић”, траје борба за њен живот. Запослени у овој установи одмах по доласку животиње установили су да је њена крвна слика лоша, запажене су бројне упале у организму, а испод репа рана која је већ била инфицирана и због чега је младунче било у боловима. Рендгенски снимак открио је и преломе ногу због чега је јуче ујутру и оперисана.

‒ Она је одмах прегледана (ултразвук, лабораторијски прегледи крви и урее, тестови) и примила је ветеринарску терапију (инфузију, витамине, различите врсте инјекција за јачање, против болова и против упала). По реакцији на месо делује да га никада раније није добила као храну. После дате терапије, почела је сама да једе, али делује да црева и желудац нису у стању да варе, односно прераде храну и нема столицу. У овој генерално лошој ситуацији може да се деси да и други органи откажу, бубрези, јетра ‒ пише у саопштењу Зоолошког врта на Палићу и додају да због опште слабости организма није могуће држати је под благом седацијом, већ је потребно физички јој ограничити кретање.

О томе где ће Кикица, како су лавицу назвали у палићком зоо-врту, након опоравка бити смештена, биће одлучено у разговору са другим државним органима.

Како се лавица нашла на Чантавирском путу за сада се само нагађа. Једна од теорија је да је била нечији кућни љубимац, па су се многи Суботичани дали у интернет потрагу на друштвеним мрежама за неодговорним, односно кривично одговорним власником. Други верују да је Кикица побегла кријумчарима. Који год да је сценарио, кажњив је, јер, према слову закона, од 2010. године у Србији је забрањено држање дивљих животиња, алигатора, отровних змија, примата  за кућне љубимце. Разлози за ову забрану налазе се у чињеници да су те животиње углавном и угрожене, али и да представљају опасност по здравље људи. Такође, према Кривичном закону, кријумчари ће се сусрести са казном затвора од шест месеци до пет година, новчаном казном и одузимањем возила.

А шта каже пракса колико су случајеви кријумчарења дивљих животиња чести и које врсте се најчешће шверцују, од Министарства за заштиту животне средине јуче нисмо могли да добијемо одговор.

Утисак је, судећи према медијским написима, да је кријумчарење великих дивљих животиња у Србији реткост, док је у свету то једна од најуноснијих активности организованог криминала. Наиме, према подацима Европола, а које је изнела Светска организација за заштиту животиња WWF Adria када је прошле године пронађен лав на шеталишту у црногорском летовалишту Будва, око ове криминалне активности годишње се у свету врти око 4,4 милијарде евра.

У Србији на сајтовима за продају не могу се баш купити дивље животиње, али могу њихови делови. Рецимо, слонове кљове или дивље свиње често су у понуди. Један пар слоновских, сведочи гугл архива, донесене из Замбије пре пола века, продате су на познатом сајту 2017. године за 40.000 динара. С друге стране, кљове дивље свиње могле су да се пазаре за свега 2.500 динара. А на сличној веб-страници из комшилука стопирана је, због непоштовања правила сајта, продаја једне кљове слона. За њу је оглашивач тражио више од 3.000 евра.