Нисам одолео Београду

Сан Себастијан ‒ Британски глумац Џејмс Нортон (1985) стигао је у Сан Себастијан на светску премијеру америчког независног филма „Бивши мужеви” Ное Прицкера који је приказан у главном такмичарском програму.

 У овом филму Нортон – веома познат иначе по телевизијским серијама „Срећна долина”, „Грантчестер”, „Живот у квартовима”, „Рат и мир” (у овој мини-серији према роману Толстоја тумачи лик кнеза Андреја Боконског), али и филмовима „Образовање”, „Трка живота”, „Лепотица” и „Господин Тарнер” – тумачи лик Ника, помало депресивног младића разочараног у своју дугогодишњу везу, старијег брата Микија (Мајлс Хејзер) и сина средовечног стоматолога Питера Пирса (Грифин Дан) којег после много година брака оставља њихова мајка (Розана Аркет).

  О овом филму о емотивној страни мушкараца, у ексклузивном разговору за „Политику” вођеним у легендарном хотелу „Марија Кристина”, Џејмс Нортон говори са много искрене радости и поштовања, отварајући и многе друге теме, а разговору се у једном тренутку прикључио и његов млађи амерички колега Мајлс Хејзер...

Много сте популарни у Србији, с пажњом се прате сезоне „Грантчестера”, а волели смо вас и у „Срећној долини”. Били сте у Београду?

Да, тамо смо 2019. снимали део серије „McMafia”. Београд је у неким сценама „глумио” Москву, Праг и Истанбул, а ја руског гангстера. У Београду ми је било фантастично. Имате Саву и Дунав са сплавовима испод мостова и чамцима и проводом 24 сата. Баш ми је било супер. Град је толико жив и динамичан да му нисмо одолели иако смо пуно радили и снимали.

Баш ми је драго да имате тако лепо сећање на Београд, али да пређемо на тему филма „Бивши мужеви”, што може да звучи као нешто досадно?

Ха, ха, да. Али видели сте филм и знате да није досадан.

Нимало, за мене је то филм о љубави и опстанку породичних веза, зар не?

Да, то је тихи рефлектујући филм исечака из живота очева и синова. То је приказ мушкости породице и очинства, а постоји и тај важан део приче одласка у Мексико на прославу годишњице матуре и то мушко окупљање током којег се много шта открива. Када сам прочитао сценарио, то је било оно због чега сам био узбуђен. Осећао сам да ми је то веома познато, као да познајем те људе и мушка пријатељства иза оних уобичајених клишеа да мушкарци групно одлазе у иностранство само да би се напијали.

Пијанство је само почетни ударац и само површина онога што се крије иза мушких прича?

Управо тако, јер Ноа Прицкер полако износи истину и сву сложеност емоција мушкараца у филму. За мене је то била освежавајућа промена у начину на који су мушкарци и мушки односи приказани у филму. Био ми је много ближи од већине других филмова које сам гледао о братству.

Сви ти мушки ликови у филму делују и веома рањиво?

Мислим да и јесу рањиви и да је ово један од ретких филмова који отворено причају о томе. На сву срећу, јер у ово данашње време мушкарци се некако крију иза, од друштва, наметнутих фасада. Као да нико више о мушкарцима не прича, не само у филму већ ни у стварном животу. Некако смо престали да делимо наше емоције. Ако се осећам лоше, не могу да вам то кажем, јер можда нисте расположени у то време, или једноставно зато што смо престали да делимо са другима оно што осећамо.

Данас се много више прича о женама, постале су гласније, јесмо ли вас превише потиснуле?

Могуће, али као неко ко је одрастао и живи у Енглеској могу да кажем да је изненађујуће много мушкараца који себи одузимају живот. Бројеви су постали забрињавајући. Највећи број самоубистава су међу младићима, а за тако нешто нисам чуо пре док сам био много млађи. Мушкарци су васпитавани да гутају емоције у себи, да их не показују јавно, а данашња отуђеност и наметнута правила понашања можда су довели до оваквих неславних рекорда.

Прицкеров филм признаје и да је породица веома компликована?

Да, и живот је компликован. Али мислим да породица у овом филму није да уопште не успева. Да, ту су ти сви разводи, али и онај дивни тренутак на гробљу када сахрањују деду и када Грифин Дан који тумачи лик мог оца каже да је поносан на своју породицу и међусобну љубав. Да, и он се разводи, али су ту његови синови, од којих ја тумачим лик оног депресивног и разочараног у љубав, а Мајл Хејзер оног који се не жени. То је сцена у којој се признаје да су живот и породица компликовани и да људи имају ране, али што више причамо о њима и поделимо их мање ће бити изузетно штетне по сваког од чланова породице.

Овај филм, осим што у њему глуми, Грифин Дан потписује и као продуцент. Је ли био захтеван?

Ма какви, био је најдивнији и најтоплији човек којег сам упознао на снимању. Учинио је све тако лаким за сарадњу и био је веома заштитнички расположен. Као продуцент, Грифин је био нека врста шефа нашег одељења. И заиста је био нека врста очинске фигуре, а он је и највеће дете које сам икада упознао. Велико дете, забавно и разиграно.

„Бивши мужеви” је независан филм, а реците ми како гледате на текући штрајк у Холивуду?

О мој боже, мислим да је штрајк тако невероватно важан. И тако ми је драго што га сада појачавају и што постоји та жудња за правичношћу. Ми у Енглеској смо изразили солидарност, али због наших правила које је још давно увела Маргарет Тачер, нисмо у могућности да штрајкујемо јер не постоји наша синдикална организованост. Компликовано је бити у тој позицији, јер тамо где смо ми, тренутно радимо на филму и много снимамо, а рецимо мој колега Мајлс Хејзер није у могућности да настави рад у филмовима и телевизијским серијалима. И тако је он неко ко се заиста жртвује и у моје име. Ми као Британци веома смо свесни жртава које су поднели, не само од стране америчких чланова глумачког синдиката већ и од стране филмских екипа.

Мајлс Хејзер о својој улози

– Ово је тако мали и драгоцен исечак из живота мушких чланова породице Пирс какви постоје и у стварности. Сећам се да сам био на аудицији за овај филм и да сам добио задатак да одиграм сцену синовљевог разговора са оцем којег игра Грифин Дан. То је она сцена између Грифина и мене у његовом стану, која некако постаје тестаментарна јер је дубоко искрена и тако важна. Мислим да та искреност и животност долази до изражаја у овом филму, тај начин како људи заправо треба да комуницирају. Моја улога Микија, млађег сина, јесте нека врста трансмитера комуникације између свих чланова породице у којој се дешава развод и између деке и баке, између оца и мајке и старијег брата и његове девојке. Мој лик је из много разлога најрањивији, али и најприсебнији у кључним тренуцима – каже о својој улози у филму „Бивши мужеви” млади амерички глумац Мајлс Хејзер, познат по „Нетфликсовој” серији „13 разлога”, драмској серији „Родитељство” и филмовима „Петља” и „Колосек судбине”...