Nisam odoleo Beogradu

San Sebastijan ‒ Britanski glumac Džejms Norton (1985) stigao je u San Sebastijan na svetsku premijeru američkog nezavisnog filma „Bivši muževi” Noe Prickera koji je prikazan u glavnom takmičarskom programu.

 U ovom filmu Norton – veoma poznat inače po televizijskim serijama „Srećna dolina”, „Grantčester”, „Život u kvartovima”, „Rat i mir” (u ovoj mini-seriji prema romanu Tolstoja tumači lik kneza Andreja Bokonskog), ali i filmovima „Obrazovanje”, „Trka života”, „Lepotica” i „Gospodin Tarner” – tumači lik Nika, pomalo depresivnog mladića razočaranog u svoju dugogodišnju vezu, starijeg brata Mikija (Majls Hejzer) i sina sredovečnog stomatologa Pitera Pirsa (Grifin Dan) kojeg posle mnogo godina braka ostavlja njihova majka (Rozana Arket).

  O ovom filmu o emotivnoj strani muškaraca, u ekskluzivnom razgovoru za „Politiku” vođenim u legendarnom hotelu „Marija Kristina”, Džejms Norton govori sa mnogo iskrene radosti i poštovanja, otvarajući i mnoge druge teme, a razgovoru se u jednom trenutku priključio i njegov mlađi američki kolega Majls Hejzer...

Mnogo ste popularni u Srbiji, s pažnjom se prate sezone „Grantčestera”, a voleli smo vas i u „Srećnoj dolini”. Bili ste u Beogradu?

Da, tamo smo 2019. snimali deo serije „McMafia”. Beograd je u nekim scenama „glumio” Moskvu, Prag i Istanbul, a ja ruskog gangstera. U Beogradu mi je bilo fantastično. Imate Savu i Dunav sa splavovima ispod mostova i čamcima i provodom 24 sata. Baš mi je bilo super. Grad je toliko živ i dinamičan da mu nismo odoleli iako smo puno radili i snimali.

Baš mi je drago da imate tako lepo sećanje na Beograd, ali da pređemo na temu filma „Bivši muževi”, što može da zvuči kao nešto dosadno?

Ha, ha, da. Ali videli ste film i znate da nije dosadan.

Nimalo, za mene je to film o ljubavi i opstanku porodičnih veza, zar ne?

Da, to je tihi reflektujući film isečaka iz života očeva i sinova. To je prikaz muškosti porodice i očinstva, a postoji i taj važan deo priče odlaska u Meksiko na proslavu godišnjice mature i to muško okupljanje tokom kojeg se mnogo šta otkriva. Kada sam pročitao scenario, to je bilo ono zbog čega sam bio uzbuđen. Osećao sam da mi je to veoma poznato, kao da poznajem te ljude i muška prijateljstva iza onih uobičajenih klišea da muškarci grupno odlaze u inostranstvo samo da bi se napijali.

Pijanstvo je samo početni udarac i samo površina onoga što se krije iza muških priča?

Upravo tako, jer Noa Pricker polako iznosi istinu i svu složenost emocija muškaraca u filmu. Za mene je to bila osvežavajuća promena u načinu na koji su muškarci i muški odnosi prikazani u filmu. Bio mi je mnogo bliži od većine drugih filmova koje sam gledao o bratstvu.

Svi ti muški likovi u filmu deluju i veoma ranjivo?

Mislim da i jesu ranjivi i da je ovo jedan od retkih filmova koji otvoreno pričaju o tome. Na svu sreću, jer u ovo današnje vreme muškarci se nekako kriju iza, od društva, nametnutih fasada. Kao da niko više o muškarcima ne priča, ne samo u filmu već ni u stvarnom životu. Nekako smo prestali da delimo naše emocije. Ako se osećam loše, ne mogu da vam to kažem, jer možda niste raspoloženi u to vreme, ili jednostavno zato što smo prestali da delimo sa drugima ono što osećamo.

Danas se mnogo više priča o ženama, postale su glasnije, jesmo li vas previše potisnule?

Moguće, ali kao neko ko je odrastao i živi u Engleskoj mogu da kažem da je iznenađujuće mnogo muškaraca koji sebi oduzimaju život. Brojevi su postali zabrinjavajući. Najveći broj samoubistava su među mladićima, a za tako nešto nisam čuo pre dok sam bio mnogo mlađi. Muškarci su vaspitavani da gutaju emocije u sebi, da ih ne pokazuju javno, a današnja otuđenost i nametnuta pravila ponašanja možda su doveli do ovakvih neslavnih rekorda.

Prickerov film priznaje i da je porodica veoma komplikovana?

Da, i život je komplikovan. Ali mislim da porodica u ovom filmu nije da uopšte ne uspeva. Da, tu su ti svi razvodi, ali i onaj divni trenutak na groblju kada sahranjuju dedu i kada Grifin Dan koji tumači lik mog oca kaže da je ponosan na svoju porodicu i međusobnu ljubav. Da, i on se razvodi, ali su tu njegovi sinovi, od kojih ja tumačim lik onog depresivnog i razočaranog u ljubav, a Majl Hejzer onog koji se ne ženi. To je scena u kojoj se priznaje da su život i porodica komplikovani i da ljudi imaju rane, ali što više pričamo o njima i podelimo ih manje će biti izuzetno štetne po svakog od članova porodice.

Ovaj film, osim što u njemu glumi, Grifin Dan potpisuje i kao producent. Je li bio zahtevan?

Ma kakvi, bio je najdivniji i najtopliji čovek kojeg sam upoznao na snimanju. Učinio je sve tako lakim za saradnju i bio je veoma zaštitnički raspoložen. Kao producent, Grifin je bio neka vrsta šefa našeg odeljenja. I zaista je bio neka vrsta očinske figure, a on je i najveće dete koje sam ikada upoznao. Veliko dete, zabavno i razigrano.

„Bivši muževi” je nezavisan film, a recite mi kako gledate na tekući štrajk u Holivudu?

O moj bože, mislim da je štrajk tako neverovatno važan. I tako mi je drago što ga sada pojačavaju i što postoji ta žudnja za pravičnošću. Mi u Engleskoj smo izrazili solidarnost, ali zbog naših pravila koje je još davno uvela Margaret Tačer, nismo u mogućnosti da štrajkujemo jer ne postoji naša sindikalna organizovanost. Komplikovano je biti u toj poziciji, jer tamo gde smo mi, trenutno radimo na filmu i mnogo snimamo, a recimo moj kolega Majls Hejzer nije u mogućnosti da nastavi rad u filmovima i televizijskim serijalima. I tako je on neko ko se zaista žrtvuje i u moje ime. Mi kao Britanci veoma smo svesni žrtava koje su podneli, ne samo od strane američkih članova glumačkog sindikata već i od strane filmskih ekipa.

Majls Hejzer o svojoj ulozi

– Ovo je tako mali i dragocen isečak iz života muških članova porodice Pirs kakvi postoje i u stvarnosti. Sećam se da sam bio na audiciji za ovaj film i da sam dobio zadatak da odigram scenu sinovljevog razgovora sa ocem kojeg igra Grifin Dan. To je ona scena između Grifina i mene u njegovom stanu, koja nekako postaje testamentarna jer je duboko iskrena i tako važna. Mislim da ta iskrenost i životnost dolazi do izražaja u ovom filmu, taj način kako ljudi zapravo treba da komuniciraju. Moja uloga Mikija, mlađeg sina, jeste neka vrsta transmitera komunikacije između svih članova porodice u kojoj se dešava razvod i između deke i bake, između oca i majke i starijeg brata i njegove devojke. Moj lik je iz mnogo razloga najranjiviji, ali i najprisebniji u ključnim trenucima – kaže o svojoj ulozi u filmu „Bivši muževi” mladi američki glumac Majls Hejzer, poznat po „Netfliksovoj” seriji „13 razloga”, dramskoj seriji „Roditeljstvo” i filmovima „Petlja” i „Kolosek sudbine”...