Тајне Владимира Загорца

Од нашег сталног дописника
Загреб, 28. септембра – Хапшење у Бечу хрватског генерала Владимира Загорца, којег ће Аустрија најзад изручити Хрватској, привлачи велику пажњу хрватске јавности, јер је то први корак у могућем давању одговора на многа питања из мутне недавне ратне прошлости ове земље. Хрватско правосуђе прогони Загорца због мутних радњи у вези са великим износима новца утрошеног на наоружавање Хрватске војске у време рата, од којег је знатан део нестао у приватним џеповима, а непосредно због нестанка дијаманата у вредности од око пет милиона долара који су наводно били залог за намеравани посао куповине руског ракетног система С-300.

У тим кључним данима рата Владимир Загорец – иначе до почетка рата помоћни геодета у Великој Горици крај Загреба, а затим до 1993. године возач тада главног интенданта Хрватске војске а сада хашког оптуженика Ивана Чермака (којег је наследио на тој функцији) – био је помоћник министра одбране Гојка Шушка и директор војног предузећа „Алан”, преко којег је ишло целокупно снабдевање ХВ. На тој функцији примио је и торбу с дијамантима од једног аустријског трговца оружјем као гаранцију за намеравану куповину на црном тржишту руског ракетног система С-300, што је учињено само делимично (без компјутерског „мозга” за навигацију), а када је по смени власти 2000. године предао функцију није ни споменуо те драгуље којима се од тада губи траг.

У петак ухапшени Загорец наводно стрепи за свој живот када буде изручен Хрватској, што непрекидно истиче његов адвокат, који, уз то, тврди да је све ово око њега „политичка намештаљка”, што нема везе са стварношћу јер Загорец уопште није био политичка личност. Њега, међутим, у Загребу чекају бројна питања о мутним токовима новца намењеног за одбрану земље на којима се, по свему судећи, обогатио.

Према оном што је до сада откривено у покретаним истрагама, у иностранству је утврђено 77 тајних рачуна на које је уплаћиван новац за куповину оружја, што је чињено у време када је важио ембарго УН, што значи да је све у том смислу рађено илегално. Такву ситуацију очито су искористили појединци да знатан део тог новца „прелију” у своје џепове, а откривање пуне истине додатно отежава чињеница да је већина главних актера у међувремену помрло, попут министра одбране Гојка Шушка и министра финансија Јозе Мартиновића.

Ранко Остојић, који је до доласка Санадера водио полицијску истрагу о Загорцу и мутним каналима тог новца, каже да је „ово са Загорцем само врх леденог брега”, јер су дошли до потврда да је у то време из Хрватске на тајне рачуне изнесено најмање 300 милиона тадашњих немачких марака (око 150 милиона евра), за које се не зна на шта су утрошени и где су „нестали”. Шефица кабинета министра финансија Терезија Барбарић, преко које су годинама ишли налози за трошење тог новца с тајних рачуна за одбрану РХ, изјавила је да је за потребе Хрватске тада пласирано у иностранству читаве две милијарде долара.

Најинтригантнија тврдња је дошла од тадашњег оперативца СЗУП-а Фердинанда Јукића који је као хрватски агент радио и на набавкама оружја на црном тржишту. Он износи да је дијаманте Туђману тада донео кардинал Фрањо Кухарић, али знатно више него што се сада терети Загорец – у вредности од најмање 40 милиона долара.

„Почетком деведесетих, када је понестало новца за одбрану, био сам позван у Уред председника Фрање Туђмана који ми је, показујући руком на дијаманте, рекао: ’Кад си већ, како се прича, свемоћан у набави, покушај нешто и продати’”, наводи у „Јутарњем листу” Јукић и описује да су дијаманти били у три торбе – „једној мањој и две повеће”.

Како је даље описао, узео је шест комада драгуља и одмах кренуо на процену у Беч, где му је један „високопозиционирани Јеврејин из Израела”, који се бавио тим проценама, рекао да те дијаманте више никуда не носи јер може да изгуби главу. Према тврдњи Јукића, дијаманте није могао да прода ни у Аустрији, ни у Јужноафричкој Републици, ни у Мексику, а главни проблем – како је објаснио – „није био у томе што су можда били лажни, већ њихово порекло”.

За дијаманте у поседу загребачког Каптола, наиме, према начину израде сумња се да су из времена усташке НДХ која их је одузимала прогоњеним Јеврејима или су тиме плаћали спасавање из концентрационих логора и њих ниједан озбиљнији трговац драгим камењем у свету (где је веома јак јеврејски лоби) неће откупити. Тако се хапшењем и изручивањем Загорца Хрватској отварају и неке знатно старије и болније теме.