Борбени пилот на високом потпетицама

Рековац – Када је након завршене Гимназије у Крагујевцу Сандра Радовановић (20) из Рековца својим родитељима рекла да ће уписати Војну академију, одсек авијација, нису могли да верују. Међутим, пошто је успела да са успехом прође све психофизичке тестове и од 67 пријављених девојака буде једна од три које су примљене, они су јој направили испраћај и пружили јој потпуну подршку. Чак су приредили и испраћај, како доликује обичајима, а сећају се да су „у чуду” били и музичари који су ангажовани на том слављу, када су видели да Радовановићи праве испраћај у војну школу – ћерки.

Родитељи Драгана и Саша сада су поносни док је гледају у униформи, као студента друге године, и с нестрпљењем чекају дан када ће постати дипломирани официр пилот и инжењер ваздушног саобраћаја.

– Најпре сам хтела да упишем полицијску академију, али пошто сам прошла на Војној академији, определила сам се да постанем пилот. Ана Тадић из Уба, Ања Крнета из Новог Сада и ја избориле смо место у 132. класи пилота, а уједно смо прва генерација жена. За пријемни испит сам се припремала шест месеци, тако да ми двомесечна обука, у којој је најзанимљивије било једнонедељно „преживљавање” на Сувој планини и тронедељна падобранска обука са скоком с 800 метара није пала тешко – каже Сандра за „Политику”, додајући да све задатке који се пред њу постављају на Академији са лакоћом извршава.

(/slika2)– Од 12 студената оба пола, колико нас има на класи, на испитном лету, који је обухватао месец дана летења, заузела сам пето место. Добро сам извела маневре, а најузбудљивији ми је био борбени заокрет – открива Сандра, додајући да јој је свеједно где ће радити кад заврши школовање.

– У трећој години ћу знати где ћу бити распоређена, јер ће тада бити извршена селекција – да ли ћу летети на хеликоптерима или авионима. Најважније ми је да имам што више летова. Ничега се не бојим, спремна сам да се ставим на располагање својој земљи у извршењу било ког задатка – наглашава наша саговорница.

Сандрина мајка Драгана била је највише збуњена када је чула које је студије изабрала њена ћерка:

(/slika3)– Сандра је веома женствена, воли да се лепо облачи и носи високе потпетице. Али, када сам боље размислила, присетила сам се да је, још као девојчица правила авионе, уместо да се игра луткама, као њене вршњакиње. Као мајка, наравно да сам забринута да ли јој је обука превише тешка, али се тешим да је она заиста у доброј физичкој кондицији. У сваком случају, поносна сам на њу – наводи за наш лист Драгана.

Поносан је и Сандрин отац Саша, али је најпоноснији њен дека Злативоје, полицајац у пензији. Унапред се радује што ће његова унука бити прва жена пилот из централне Србије и што ће, нада се, једног дана стати раме уз раме са генералом Милојем Милојевићем, командантом Београдске војне области и града Београда, који је једино познато војно лице из рековачке општине.

Н. Милетић