Енергија из шума

Као последица захтева Европске уније да се до 2050. године затворе термоелектране на угаљ, у Србији има више предлога и планова: соларне енергане, ветроелектране, реверзибилне хидроелекране, па чак и нуклеарне електране. Сваки од ових предлога има озбиљне мане. Соларне електране највише енергије производе лети, кад је најмање потребна, па би требало решити озбиљан проблем депоновања ове енергије за зиму. Ветроелектране нагрђују природу. Реверзибилне хидроелектране не производе нову енергију, а код нуклеарних електрана велики проблем је депоновање радиоактивног отпада.

Како стоји ствар с дрветом, хиљадама година јединим енергентом, захваљујући којем је човек створио велике цивилизације на северној хемисфери земље? У процесу у Земљиној атмосфери по упрошћеној хемијској формули CO2 + H2O = CnHn+O2, потрошњом угљен-диоксида и воде депонује се на нашој географској ширини енергије у угљоводонике, односно дрво, 21 мегават-сат по хектару годишње.

Садашња површина шума у Србији износи 2,5 милиона хектара, што чини 33 одсто укупне површине републике. Повећање површине шума до 40 одсто, односно три милиона хектара, не би угрозило пољопривреду ни остале потребе за површинама, па треба планирати да се до 2050. године пошуми 500.000 хектара напуштеног пољопривредног земљишта. Тада би депоновање сунчеве енергије у дрво поменутом формулом износило 63 милиона мегават-сати годишње.

Од тога би се годишње могло произвести пет милиона тона пелета, енергетске вредности 25 милиона мегават-сати и тржишне вредности 1,6 милијарди евра. Дрво за пелет добијало би се из узгојних сеча, уз пошумљавање и превођење изданачких шума у виши узгојни облик, ниске под високим шумама. Производњом пет милиона тона пелета годишње заменио би се увоз природног гаса за 2,5 милијарде кубних метара, или сирове нафте за два милиона тона, што би знатно допринело смањењу нашег спољнотрговинског дефицита.

Укупна инвестиција за постизање производње пет милиона тона пелета годишње била би 1,6 милијарди евра, и то милијарду евра за подизање фабрика, а за предузетнике за сечу привлачење и транспорт дрвета, за организацију експлоатације шума, расадничку производњу, пошумљавање и шумарску администрацију 600 милиона евра. Фабрике пелета и новозапослени били би лоцирани на подручјима на којима је одлив становништва највећи. Сва средства за пошумљавање и мелиорацију добијала би се од дрвета, сировине за пелет. Пелет може да се користи за производњу струје у електранама, при чему цена електричне енергије не би требало да пређе 19 динара по киловат-сату на месту потрошње.

У Србији би се од 2050. године, поред пелета, из шума годишње добијала три милиона кубних метара квалитетне резане грађе за ентеријере и намештај у вредности од 600 милиона евра. Боље је улагати у зелене шуме које имају важне функције: потрошњу угљен-диоксида као главног узрочника глобалног загревања, поправку квалитета ваздуха производњом кисеоника и рекреацију становништва, него у ветропаркове који деградирају животну средину.

Мр инж. Срђан Танасковић,
Београд