Адвокат од Хага до Космета

Последњих дана адвокат Горан Петронијевић није се „скидао” са телевизијских екрана. Гостујући у емисијама на телевизијама са националном фреквенцијом тврдио је, најпре, да нема елемената за покретање кривичног поступка против његовог брањеника Милана Радоичића, а потом, када је ипак донета наредба о спровођењу истраге против њега, да није починио дела за која се терети.

Свог садашњег брањеника упознао је 2008, после самопроглашења независности Косова. Петронијевић је тада учествовао у организовању и правном уобличавању документа за одржавањe референдума на којем је требало да се грађани четири општине на северу Космета изјасне да ли желе да остану у саставу Србије, а Радоичић је у то време био активиста. Након референдума, адвокат и Радојичић су повремено били у контакту. Потпредседник Српске листе обично га је звао када су му требали правни савети у вези са његовим фирмама. Пословни однос се временом продубио, па је адвокат заступао Радоичића и његовог блиског пријатеља Звонка Веселиновића у поступку пред Посебним одељењем Вишег суда у Београду, после којег су ослобођени.

И пре Радоичића, Петронијевић је имао познату клијентелу. Први клијент, након што је напустио судијску функцију и прешао у адвокате, био му је Радомир Марковић, некадашњи начелник Државне безбедности. Бранио га је са сада покојним колегом Душаном Машићем и Томом Филом, што је позитивно утицало на развој његове адвокатске каријере. Био је члан правног тима који је пред Хашким трибуналом бранио Веселина Шљиванчанина, официра ЈНА оптуженог за мучење хрватских заробљеника у Вуковару. Потом је био и координатор правног тима Радована Караџића, оптуженог за ратни злочин. Између осталих, заступао је и Ацу Томића, некадашњег начелника Управе безбедности Војске СЦГ, и двојицу окривљених за убиство премијера Зорана Ђинђића. Сада заступа породице деце убијене у ОШ „Владислав Рибникар”.

Као судија ондашњег престоничког Окружног суда, 1997. године изабран је за потпредседника те судске институције. Оставку на ово место поднео је годину дана касније када је као „судија добровољац” отишао као испомоћ у Окружни суд у Пећи. По почетку НАТО бомбардовања, враћа се у Београд и ради на релацији престоница – Нови Пазар, у који је измештен пећки суд. Као члан већа београдског Окружног суда, Петронијевић је учествовао у поступку против челника НАТО-а, који су након доказног поступка оглашени кривим.

Иако има завидну каријеру, професија којом се бави није била његов први избор. Хтео је да студира нуклеарну физику, али није добио стипендију, па је одустао. На Правни факултет га је, без његовог знања, уписао рођак.

Да би „разбистрио” мисли, пре првог семестра отишао је на Брач, где је радио као магационер у Управи дечјих летовалишта. То му је био први радни стаж уписан у књижицу.

У младости је дуго тренирао кошарку, данас повремено игра баскет и редовно иде на пливање. Живи у викендици, ван Београда.