Биомаса у енергетској транзицији

Биомасу као обновљив извор енергије представљају вишегодишње дрвеће из шума које се користе за грејање и остаци прерађени у брикет или пелет, као и једногодишње енергетске коровске биљке, мискантус, чичоке и остале, али и сетвени остаци житарица: соје, пшенице, кукуруза. Користе се за грејање у виду бала, пелета или брикета или служе за производњу биогаса и органског ђубрива.

Топлотна вредност огревног дрвета је четири мегават-часа по тони, а цена 200 евра за тону, биомасе са њива четири мегават-часа по тони, цена 70 евра за тону, пелета пет мегават-часова по тони, цена 250 евра за тону, гаса 10 мегават-часова на 1.000 кубних метара, а цена 450 евра на 1.000 кубних метара, угља од четири до пет мегават-часова по тони, док је цена 150 до 200 евра за тону.

Намера да се до 2050. године у циљу декарбонизације фосилна горива, угаљ и гас замене обновљивим изворима – а то су ветар, сунце, хидроенергија и биомаса – прилика је за ширу примену биомасе. Да би се заменио угаљ који је у широкој потрошњи, рецимо милион тона годишње, од чега из Сушаре угља Вреоци 600.000 тона, треба повећати производњу биомасе на њивама, гајити енергетске биљке мискантус и чичоке, које дају 20 тона суве биомасе по хектару. Погодне су јер су отпорне на штеточине, не траже заштиту, размножавају се из ризома и кртола и једном засађене дају надземни и подземни део биљке дуже од 10 година.

Да би се до 2035. године заменило 500.000 тона угља треба произвести исто толико бомасе, која се може добити са 25.000 хектара. Можемо ли се организовати тако да за 12 година остваримо оволику производњу биомасе, изградимо пратеће објекте и обезбедимо опрему, адаптирамо постојеће котларнице и изградимо нове?

Најављена је изградња соларних електрана снаге 1.000 мегавата, које би годишње давале 1,2 милиона мегават-часова струје и коштале 600 милиона евра. Ову струју могу да производу термоелектране-топлане на биомасу и још 1,2 милиона мегават-часова топлоте, уз потрошњу 800.000 тона биомасе које се добија са 40.000 хектара. Уз слична улагања остварили би већи приход и започели примену биомасе, заштиту околине и запошљавање наших радника.

Након 25 година требало би заменити соларне панеле јер им је толики радни век, што су велики трошкови а с биомасом би се након 25 година повећале засађене површине, производња енергије и зарада.

У Србији има 4,2 милиона хектара обрадивог земљишта. На 900.000 хектара је кукуруз, а на 720.000 хектара пшеница. Сада су проблем складиштење и ниска цена. Нама треба пшеница са 250.000 хектара. Можемо ли на нашим њивама, поред робе која је важна, а јефтина и није тражена, да производимо скупљу робу која се тражи, као што је енергија?

Треба проучити могућности наше пољопривреде и биомасе јер смо са угљем доста пропустили. Наше резерве угља процењују се на три милијарде тона. Годишње ископамо 36 милиона тона топлотне вредности два мегават-часа по тони и добијамо 24 милиона мегават-часова струје, тј. 33 одсто расположиве енергије угља, а остало се баца као отпадна топлота, мада би то могло да се користи за грејање. Можемо ли родну земљу и радне људе боље да користимо?

Миољуб Станковић,
дипл. маш. инж.