Опасност од падова расте у трећем добу

Недавно су ми два старија познаника изгубила живот због падова. Код једног је смрт наступила после неколико сати услед повреде главе, а други је умро након неколико месеци због прелома кука. Прошле године сам и ја пао у једном ресторану силазећи низ степенице без рукохвата и доживео контузију грудног коша. На истом месту пао је мушкарац, десет година млађи од мене, због чега је морао на хитну операцију Ахилове тетиве.

Када старије особе доживе пад и хируршку операцију често постоји додатни ризик од отежаног кретања и нових падова. Зато особама у геријатријском добу (оно почиње од 65. године) и медицинским радницима указујем на главне узроке падова и како се они избегавају.

Поремећај кретања код старијих особа доводи до смањене функционалне независности, али и до падова. Брзина хода код већине особа стабилна је скоро до 70. године, а затим сваких 10 година опада за око 15 одсто и корак постаје краћи. Зато лекар опсервира ход пацијента, ако се сигурно креће без помоћног уређаја, да уочи покретност зглобова, мишићну снагу, општу физичку и кардиоваскуларну способност. Особе старије од 85 година отежано се крећу у више од 40 одсто случајева и многима је потребна помоћ друге особе или коришћење помагала. Поремећен ход и равнотежа могу, независно од синкопе и других губитака свести, изазвати падове при „чистој свести”. Свака друга или трећа особа старија од 65 година падне једном годишње. Зато породични лекар, при сваком прегледу старијег пацијента, обавезно упита да ли је имао падове. Пад се већином дешава код куће, а ако се догоди из стојећег става, због велике потенцијалне енергије ударца, оштећења главе могу бити велика, чак и смртоносна. Пад на страну може довести до прелома кука, а при паду настају и друга тежа оштећења. У око 50 одсто падова долази до мањих озледа, попут нагњечења.

Код старијих особа падови већином настају услед мишићно-коштаних, нервних и кардиоваскуларних поремећаја, али је честа комбинација тих и других фактора. Сви разлози за падове могу се сврстати овако: (1) фактори повезани с особом (нпр. болест, лекови који ремете пажњу или равнотежу, поремећај вида, слуха, зглобова, пад крвног притиска и фактори који подстичу синкопу – дехидратација, употреба диуретика – мада се, неколико минута пре синкопе, особа жали на слабост, гађење, зујање у ушима и нејасан вид, што јој помаже да избегне пад и седне или легне на под), (2) спољашњи разлози (услови и опасности спољашње средине) и (3) ситуациони фактори ризика (повезани с дневном активношћу особе).

У кући велику опасност представља степениште. Силажење је већи ризик од пењања, а ризик се вишеструко повећава ако први и последњи степеник немају рукохвате или се они не користе. Поред тога, велики ризик представљају теписи, лоше осветљење и неадекватна кућна обућа. Највећи ризик је глатка површина и мањак рукохвата у купатилу.

Лекару су корисни сви подаци и сазнања о околностима које су постојале при паду, а он потом обавља детаљан преглед особе која је доживела поновљене падове. Некада ће затражити допунска испитивања, нпр. преглед крви да се установе анемија, инфекција, дијабетес, стање штитне жлезде, можда ЕКГ или 24-сатни ЕКГ и друге претраге. За превенцију падова, старијим особама се препоручују физичке вежбе и вежбе за равнотежу. Ове последње су корисније од физичких вежби. Код компликованих случајева, лекар примарне здравствене заштите затражиће помоћ специјалисте који врши процену кретања на основу двадесетак компоненти које се односе на мобилност особе.

Академик Рајко Игић,
Сомбор