Неукорењена млада генерација

Нови роман француског писца и новинара Соржа Шаландона „Дете једне хуље” управо је објавила београдска „Геопоетика” у преводу с француског Јелене Стакић.

Реч је о својеврсном наставку суровог романа „Занимање оца”, из пера овог награђиваног аутора, о детињству дечака заробљеног у параноидну имагинацију насилног оца. „Дете једне хуље”, роман је који се нашао у најужем избору за Гонкурову награду 2021. године. Главни јунак као новинар у Лиону 1987. године прати суђење нацистичком злочинцу Клаусу Барбију и истовремено проналази судски досије свог оца који открива три године живота једног колаборационисте, испричане кроз полицијске записнике, саслушања, суђење и осуде. Умешно преплићући приповест о страшним сатима суђења Клаусу Барбију и своју личну истрагу о оцу за време Другог светског рата, Сорж Шаландон разоткрива из поглавља у поглавље све тајне што окружују ову хуљу од оца чији страшни портрет овде заокружује. По речима уреднице Јасне Новаков Сибиновић, свест о томе да је и ова прича аутобиографска доприноси томе да се чита са зебњом. „Дете једне хуље” четврти је роман Шаландона у издању „Геопоетике”, која је до сада објавила његове романе „Повратак у Килибегз”, (први је добитник Гонкурове награде студената Србије), „Четврти зид”, награђен Гонкуровом наградом гимназијалаца и поменути „Занимање оца”.

Сорж Шаландон (рођен 1952. године у Тунису), као новинар, од 1973. до 2007. године, писао је за лист „Либерасион”, где је поред осталог пратио и тадашња актуелна дешавања у Ирану, Ираку, Либану, Сомалији и Авганистану. Године 1988. примио је Награду „Албер Лондр” за своје репортаже о Северној Ирској и о суђењу Клаусу Барбију.

Гост предстојећег Међународног београдског сајма књига биће италијански писац Марио Дезијати (1977), чији роман „Неукорењени” је „Геопоетика” објавила у преводу Миреле Радосављевић и Александра Левија. Овај роман добио је Награду „Стрега” за 2022. годину.

Ова приповест прати Клаудију, јунакињу која је супротност свом дечку Франческу. Она је пуна самопоуздања, неустрашива, ексцентрична и у повученом и поводљивом Франческу препознаје нешто што је другачије, њих двоје ће бити нераздвојни од школских дана. Он ће за њом отићи из напуљске провинције све до Берлина, европске престонице трансгресије. Заједно одрастају и сазревају, у симбиотичкој игри бекства и потере, у којој увек на крају проналазе једно друго.

Дезијати одсликава особености флуидне и неукорењене генерације, генерације младих који су, у настојању да схвате ко су, одлазили далеко од куће и тамо покушавали да пронађу своје место, удаљавајући се притом од строго дефинисаних граница националног, религијског, сексуалног идентитета. Без страха да ће покидати нити романтичности и поетичности, које често красе његов стил, аутор се не либи да задире у најсировије детаље еротике, нагона и телесног, у несталним односима у којима наклоност ка једном или другом полу постаје ново поље истраживања у проналажењу себе.

Марио Дезијати, италијански писац, новинар и песник, рођен је у Барију 1977, а одрастао у оближњем граду Мартина Франка, у регији Апулија. Живи у Риму, а повремено је у више наврата боравио у Берлину. Пре него што је постао књижевник, био је новинар, писао је о политичким и спортским темама.