Више предузетника, мање радника

У току прошле године у Србији је било регистровано 317.148 предузетника који су, према најновијим подацима Републичког завода за статистику, запошљавали 272.067 радника. Ипак, у години пре тога статистика је забележила мање регистрованих предузетника – њих 303.300, а ти послодавци су у радном односу „држали” 280.387 запослених, што је ипак било више радника него лане.

Милена Амон, представница удружења „Заштитник предузетника и привредника Србије”, сматра да тој збрци у статистици може да кумује и нова методологија по којој се у запослене може рачунати чак и онај ко је радио само сат времена у месецу.

– То онда, признаћете, није реалан показатељ нивоа запослености. Ипак, постоји још један проблем. Агенција за привредне регистре никада не избацује податке о томе колико је предузетника у фази мировања. Када су у том статусу они онда не раде, већ само отплаћују дугове Пореској управи. Зато би требало урадити детаљнију анализу како бисмо дошли до конкретнијих података када је реч о предузетницима и њиховим радницима, колико их је активних и колико заправо особа запошљавају – наглашава Амонова.

Као главни разлог за све мању запосленост код предузетника она наводи привредну делатност која успорава, због инфлације и превисоких пореских намета.

– Раније се и доста фриленсера регистровало у предузетништву. Сада, они имају своја пореска решења, могу да раде као физичка лица и не морају да се региструју као предузетници. И то може да кумује мањем броју запослених код предузетника – објашњава Амонова. Подсећа да се фриленсерима више не исплати да се региструју као предузетници, јер би тако имали више пореских намета, што им свакако не би ишло наруку.

– Нама је крајње време за реформу пореског система. Треба направити мало више реда, унапредити услове пословања, да буду предвидљивији, требало би растеретити оптерећења за оне који мало зарађују. Јер, када радите као регистровани привредник, висока су оптерећења на зараде, порез на добит, еко-таксе, а ту је и гомила парафискала. Зато онда имате опцију или да радите као фриленсер, где су вам намети много нижи и не морате да будете  регистровани или скроз на „црно”, што се у Србији иначе мало сузбија, па за добар део привредника то постаје најбоља опција рада – открива Амонова. Додаје да такви, назови, привредници пласирају огромну количину робе нелегално, углавном преко друштвених мрежа на интернету.

– Нису регистровани, не плаћају порезе, због чега и даље постоји то огромно црно тржиште нерегистрованих привредних субјеката који представљају нелојалну конкуренцију свима онима који су легални. Такве „колеге” немају дозволе за рад, а убиру плодове рада, краду посао легалним послодавцима. Држава тиме шаље поруку да се више исплати тако радити, а то није добро – наглашава она.

Препреке са којима се предузетници у Србији иначе суочавају су бројне, а тренутно изазова има највише у угоститељском и сектору грађевинарства.

– Много запослених из угоститељства отишло је да ради у иностранство, за веће плате, па се та делатност суочава са мањком радне снаге, а то је такође један од разлога за мањи број запослених код предузетника него раније – набраја Амонова.

Мањак радне снаге повлачи додатне трошкове предузетника када је реч о исплати зарада, што делимично утиче и на профит предузећа. То је посебно видљиво у угоститељству, јер послодавци једва проналазе кадар, а када их нађу морају доста да их плате.