Спора правда

Спектакуларна хапшења осумњичених за организовани криминал увек изазивају велику медијску пажњу, а како време пролази тако одмичу истраге и суђења, а јавност је увек заокупљена новим аферама и новим хапшењима.

Тако се полако заборављају и имена окривљених. Преки судови и „брза правда” никада ништа добро нису донели. Јавност има потребу да пресуђује пре суда, па су снимци окривљених са лисицама на рукама често довољни да неко буде заувек означен као криминалац.

Осумњиченима не пресуђују ни јавност ни полиција, већ само суд. Утврђивање истине у дуготрајним судским поступцима, финансијска вештачења, искази сведока, одлагања суђења због болести окривљеног и други детаљи постају заморни и за новинаре и за јавност, али суд суди. Ко данас зна колико траје процес против такозване стечајне мафије? Била је то прва велика привредно-судска афера, са звучним именима из правосуђа, банкарства, привреде, адвокатуре, која су се нашла иза решетака и са великим новцем „у игри”. Стечајна мафија откривена је у априлу 2006. године, а суђење је почело јануара 2007. и данас, после две и по године, многа од тих звучних имена нису у притвору, а суђење траје и не може се проценити када ће бити завршено.

Судија Маја Ковачевић, портпарол Специјалног суда, односно Посебног одељења за организовани криминал Окружног суда у Београду, каже да је око 20 предмета организованог криминала у фази главног претреса, односно суђења, у згради у Устаничкој улици, а да је до сада, од оснивања тог одељења, маја 2003. године, донето чак 70 пресуда у првом степену.

То су већином предмети са најмање 13 оптужених, а на неким суђењима се чак и 50 окривљених тиска на оптуженичкој клупи највеће суднице, заједно са затворским стражарима. „Друмска мафија” је у завршној фази доказног поступка, а суђењу „царинској мафији” не назире се крај. Када ће најновија, „грађевинска”, доћи на оптуженичку клупу, зависи од истраге која још у суду није почела. Подсетимо само да је суђење оптуженима за убиство премијера Ђинђића трајало три и по године.

Притворски предмети су хитни, тако каже и закон, али не може се пресудити без извођења доказа. Оптужених је много, а за сваког од њих суд мора донети одлуку да ли је крив или не. За сваког од њих морају се анализирати докази. Предмети организованог криминала имају по неколико хиљада страница материјала.

Ипак, за правду се каже и да је достижна. Кад-тад биће донета пресуда. Првостепена. Тада се предмети организованог криминала, обично камионима, одвозе у Врховни суд, који све то мора поново да проучи, одржи јавну седницу и донесе одлуку. Ако потврди пресуду, или само преиначи неке казне, коначан епилог ближи се крају, али ако кине одлуку и врати предмет Специјалном суду на такозвано поновно одлучивање, онда правда успорава, спушта мач и затеже повез преко очију. Она ради свој посао не обазирући се на време. Тешко онима који су јој приведени, били криви били невини.