Стари богови су поново са нама

Мик Џегер (80), Кит Ричардс (79) и Рон Вуд (76) поново одлажу одлазак у пензију. Уместо тога, одлучили су да своје поклонике обрадују новим албумом под називом „Дијаманти из Хекнија” („Hackney Diamonds”). Након пуних 18 година чекања. Објективно, „Ролингстонси” се никада нису претерано истицали сличним пројектима, њихово ударно оружје увек су били концерти, али је већ и сама најава изласка новог студијског сета песама изазвала незапамћену пажњу публике, медија и музичких зналаца.

Одмах да разјаснимо, „Дијаманти из Хекнија” је израз у жаргону за разбијено стакло, а којим су „Ролингстонси”, путем лажног огласа објављеног у локалној штампи, анимирали своје присталице: „Када завапите: потребно ми је склониште, ми долазимо да вам поправимо разбијене прозоре!” Уобичајена је фраза у Хекнију када вам суботом увече хулигани полупају стакла на аутомобилу.

Промоција албума претворила се у догађај сам по себи. Не прође дан а да неки од часописа не објави текст о томе како је текло снимање, шта је ко тим поводом рекао, ко је коју композицију написао, коме су посвећене... „Концерти у живо су ’свети грал’ за сваког извођача, али снимање албума на којем се момци окупљају у релаксираној атмосфери, преносе једни другима своје идеје, посебан је доживљај. Посебно када све функционише без сметњи”, прокоментарисао је дружење бенда у протеклих неколико месеци Кит Ричардс. Слично размишља и Мик Џегер: „Не бисмо кренули у пројекат да нисмо знали да ћемо оволико да уживамо. Надам се да ће и наши поклоници слично осетити”.

„Дијаманти из Хекнија” садржи 12 композиција и први је албум групе са оригиналним материјалом још од објављивања „Већег праска” („A Bigger Bang”) 2005. Такође, ово је први велики студијски пројекат откако је бубњар Чарли Вотс преминуо 2021. Две од поменутих песама снимљене су још за његовог живота, „Он је број четири, он је нестао, горе је. Какав губитак”, присећа се Ричардс и помиње да је управо њихов преминули другар препоручио новог бубњара Стива Џордана. „Наставак би био много тежи без Чарлијевог благослова”, закључује.

Оно што се унапред зна јесте да ће „Дијаманти из Хекнија” постати прави драгуљ за сваког колекционара музике „Ролингстонса”. Аналитичари музичког тржишта увелико му предсказују милионске тираже и повратак групе у сам врх популарности. Ако су са тог врха икада и силазили. Издања се крећу од појединачних до оних која садрже додатни материјал, пропратне брошуре, фотографије, снимке са концерата, посебна паковања...

Наравно, нико не очекује да „Ролингстонси” сада крену неким новим путем, јер овај којим су до сада ишли добро је утабан и још увек стреми навише. Живи наступи ипак остају оно по чему ће их публика заувек памтити, као на концерту у Београду 2007. „Мик Џегер, Кит Ричардс, Рон Вуд и Чарли Вотс су на највећу сцену на свету налик свемирском броду (100 м широку, 30 високу и исто толико дубоку) истрчали са првим мраком тачно у 21.30. Засвирали су уводни риф хита „Старт Ми Ап”, а публика на Ушћу, као по команди, подигла је мобилне телефоне како би овековечила историјски моменат. После друге песме „Ју Гат Ми Рокинг”, Мик Џегер је на течном српском језику поздравио присутне”, пренео је тада један овдашњи  лист.

Али, вратимо се на „Дијаманте” који су пажњу јавности привукли претходно издатим синглом „Љут” („Angry”), а који се већ увелико врти на свим телевизијским и радио програмима, друштвеним мрежама. Како су потврдили чланови бенда, снимању албума свој не мали допринос дали су и „битлсовац” Пол Мекартни, Лејди Гага, Стиви Вондер, Елтон Џон, оригинални басиста групе Бил Вајмен и већ поменути покојни Чарли Вотс. Мада су чланови групе албум представили као „улазак у нову еру”, ипак је то и даље онај њихов добро познати звук. „Ово су ’Стонси’ какве знамо и које смо волели у протеклих шест деценија”, слажу се критичари.

Албум је сниман у децембру и јануару по различитим студијима широм света, продуцент је био Ендрју Ват и управо он је одиграо кључну улогу у довођењу гостију, укључујући и већ поменутог Била Вајмена. На плочу је увршћено 12 од 23 снимљене композиције. Ипак, нема сумње да ће и оне које су „отпале”, ускоро пронаћи свој пут до радозналих слушалаца.

Огласили су се и музички критичари оценивши албум највишим оценама и посебно истичући квалитетно извођење и дух који цео пројекат носи. „Стари богови су поново са нама”, пишу једни, док га други карактеришу као „изузетно пријатан повратак у касној каријери Мика Џегера и бенда” или „гласним, бујним и похотним подсетником да, у пуном напону, нико не тресе темеље тако као ’Ролингстонси’.”

Осврћући се на осамнаестогодишњу паузу коју су направили између два студијска албума, Мик Џегер је кратко прокоментарисао: „Били смо мало лењи, али посао смо брзо окончали.”