Духоклонуће за усксрнуће матерњег језика

Суботица – Реч „духоклонуће” најбоља је нова српска реч, која би могла да замени туђицу „депресија”. Ауторка ове речи је Суботичанка Драгана Албијанић која ју је сковала за конкурс „Мале библиотеке” из Лондона.

Аутори конкурса, наши људи који живе у Британији и иностранству, навели су да је лепа реч уметничко дело и подстакнули људе од духа да покушају да искују, смисле, створе нову српску реч којом ће, између осталог, заменити непотребне туђице у нашем језику.

„Пошто, између осталог, пишем и поезију и пратим конкурсе, приметила сам и овај конкурс. Тема ми се веома свидела, с обзиром на то да сам радила у просвети, а завршила сам и обуке из културе усменог изражавања и јавног наступа, на којима је било речи и о употреби туђица и посебно, англицизама. У раду с децом уочила сам да млади лако и брзо прихватају туђице, чак им је лакше да се изразе кроз речи и скраћенице позајмљене из енглеског језика. На све то великог утицаја има и њихово интелектуално окружење и медији”, прича Албијанић за „Политику”.

Каже да су је привукли и јасно дефинисани услови конкурса – учесници су могли да пошаљу до пет речи, морала је то бити нова реч, у звучном складу са словенским речима, а предност су имале замене за туђице.

– У свакодневном говору користи се много туђица, сви чујемо и кроз медије и у свакодневном окружењу речи попут „бекстејџ”, „транспарентно” или „дифолт”. Претпостављам да је туђицама најтеже пронаћи замену у свету технике и информатике, мада је и ту било духовитих предлога – наставља Албијанић.

Размишљала је о могућим заменама и предложила је пет речи и каже веома се изненадила када је своја два предлога открила међу оних 30 које је стручни жири издвојио од око 500 послатих предлога. Њене речи су биле „духоклонуће” као замена за „депресију” и „засцење” уместо популарног „бекстејџа”.  Нови склоп „духоклонуће” ипак свима се највише допао.

„Депресија је и дијагноза, али и реч коју често користимо у свакодневном говору у смислу као потиштеност, чамотиња, безнадежност, недостатак воље за животом. Размишљала сам која реч би најбоље осликавала то стање, у потрази за тим читала сам и духовну литературу, а свети оци користе појам „унинија” као мрзовољу духа и одсуство од радости живота. Тако сам дошла до кованице која у себи спаја речи „дух” и „клонуће” – објашњава Албијанићева свој пут трагања за новом речи.

Духоклонуће је победило, каже, на њено изненађење и осећала се поласканом јер је о томе одлучивао стручни жири.

„Верујем да ће реч бити присутна, пре свега у књижевним круговима. Надам се да ће наћи своје место и у савременом говору.”

Међутим, није само прихватање и ширење нове речи био циљ овог конкурса.

„Мени је и помало непријатно што су људи из расејања први реаговали, али вероватно они приликом својих долазака имају изоштренији слух и примећују да се сваки пут све више туђица одомаћује у нашем језику. Мислим да је ово био добар подстицај да почнемо да размишљамо о томе да се језик сиромаши ако се не брине о њему. Нагомилавањем туђица  језик не постаје богатији”, сматра Драгана Албијанић.