Само ванредним усклађивањем пензије ближе зарадама

У тренутку када већина оних који ових дана стичу услов за старосну пензију схвата да ће им пензија бити нешто већа од плате и да је то махом због ванредног усклађивања пензија јер редовно не може да покрије раст инфлације, аналитичари сматрају да то није добро јер се опет више даје него што се има а што дугорочно може да утиче на стабилност финансија.

С друге стране представници пензионерских организација наглашавају да је једини начин приближавања пензија половини просечних зарада поред примене „швајцарске формуле” управо вишекратно ванредно усклађивање пензија попут овог од октобра за 5,5 одсто.

Милан Грујић, председник Удружења синдиката пензионера Србије (УСПС), наводи да постојећи модел „швајцарске формуле” према којој се пензије усклађују омогућава да просечне пензије само прате раст зарада на постојећем нивоу и ништа више од тога. Учешће пензија у просечној заради за 2022. годину за све категорије пензионера износило је 41,9 одсто. Једини начин приближавања пензија половини просечних плата је поред примене „швајцарске формуле” и вишекратно ванредно усклађивање, објашњава Грујић.

Зато, према његовим речима, приоритет у наредном периоду треба да буде изједначавање минималне цене рада и просечне пензије са минималном потрошачком корпом у најкраћем року.

– Тешко је очекивати да ће пензионерима бити боље ако и радницима не буде. Од укупно 2,4 милиона запослених око 450.000 ради за минималну плату. Са зарадом од 40.000 динара и радним стажом од четрдесет година, пензија би им у овом тренутку била око 23.000, што је испод доње границе сиромаштва. Поставља се питање, који модел усклађивања пензија је добар да би се пензије приближиле половини просечних плата – напомиње он.

Због споријег раста бруто домаћег производа (2,5-3,5 одсто) и високе стопе инфлације на годишњем нивоу (10-12 процената) очекује се повећање учешћа пензија у БДП-у од 9,4 до 10,8 без повећања стандарда и квалитета живота пензионера. Истине ради у претходних десет година због вишег раста потрошачких цена од номиналног раста просечних пензија, дошло је до реалног смањења принадлежности, односно до пада куповне моћи пензионера. У истом периоду просечна пензија код корисника из категорије запослених увећана је за 33,5 одсто, док је инфлација мерена растом потрошачких цена повећана за 44,5 процената, а зараде су увећане 81 одсто.

– Просто речено пензије су изгубиле корак раста са патама и инфлацијом и много ванредних усклађивања је потребно да се успостави однос, да пензије у наредне две-три године буду у висини половине просечне зараде. У 2022. пензије су расле 6,7 одсто на годишњем нивоу, увећане за 4,1 проценат по основу једнократне помоћи пензионерима по 20.000 динара, у збиру су расле мање од раста инфлације у истој години (11,9 одсто) – наглашава наш саговорник.