Најслабија карика Музеја Лувр је – главни улаз

Најслабија карика Музеја Лувр у Паризу је главни улаз, па је зато и проблематично када се догоди евакуација свих посетилаца и запослених као што је било 14. октобра ове године. Главни улаз у један од најчувенијих музеја света је – пирамида.

Пирамиду је пројектовао кинеско-амерички архитекта Јо Минг Пеј на захтев француског председника Франсоа Митерана. Наручена је 1984., а завршена за пет година. После тридесет година се успоставило да то није било идеално решење јер је број посетилаца повећан са 3,5 милиона годишње, колико их је било деведесетих година прошлог века, на 10,2 милиона. Дакле, проблем уласка у Лувр није решен.

Поред тога многи имају замерке на архитектонско решење. Сувише модеран стил пирамиде одудара од ренесансног стила самог Лувра. Негативни коментари на пирамиду односе се и на то што је пирамида симбол смрти у древном Египту.

Без обзира на све примедбе она је данас једна од главних атракција Париза. Висина пирамиде је 21,6 метара, а површина у основи је око 1.000 квадратних метара. Алуминијумски рам пирамиде тежак је 105 тона, док је челична конструкција тешка 95 тона. Структуру пирамиде чини мрежа од 2.100 чворова, 6.000 шипки, 603 комада стакла у облику ромба и 70 стакала у облику троугла. Дебљина стакла износи 21 милиметар.

Проблем се јавио и код чишћења свог тог стакла. За спољашње чишћење  ангажовани су планинари, а деведесетих година прошлог века прозоре су почели да чисте роботи. Ипак, повремено је неопходно да прозоре очисти и људска рука због каменца и смога.

Велику пирамиду окружују три мање реплике које служе као светларници. Пета пирамида је обрнута пирамида изграђена испод површине земље велике пирамиде.