Петнаест година

Сада већ далеке 2008. године, мада делује све као да је јуче било, направљен је невероватан искорак на учмалој српској политичкој сцени, који ће неколико година касније донети страховит потрес који и данас траје. Тадашња Српска радикална странка била је увек прва, имала је највећу могућу подршку грађана, али увек је остајала кратких рукава када је власт била у питању. Што по диктату странаца, а што помало и због унутрашњих опструкција унутар те странке, тек СРС је увек деловала као шампион без одличија коме су заслужено освојени трофеј сваки пут у финишу отимали за зеленим столом. Власт су правили други, трећи, пети, шести, али први никад, осим можда негде у некој локалној самоуправи. Нешто је свакако морало да се промени како би се коалициони капацитет укрупнио, али уједно и како би се привукли као бирачи и они који су у СРС видели опасност да ће уколико се домогне власти заратити са пола света.

Уз невероватне турбуленције, тежак растанак и сличне бракоразводне размирице, гро некадашње СРС на челу са Томиславом Николићем и Александром Вучићем, иначе кључним људима у свим кампањама радикала, одлучују се да формирају Српску напредну странку која од тада мења из корена српску политичку сцену и доказује да је флексибилност и умереност у ставовима нешто што Срби воле и што им прија. Оштри када је потребно, мудри када је тешко, умерени у односу према политичким противницима, мајстори управљања и свакако привлачења идеолошки различитог бирачког тела, али са израженијом националном цртом, СНС је после четири године тешке опозиције и упорног рада успела да дође до власти и ево све до данас је љубоморно чува уз прилично константну подршку народа која је огромна. Нећу бити нескроман ако напишем да сам и сам пружио неки допринос, а свакако сам поносан јер сам један од првих 50 оснивача СНС.

За ових петнаест година кроз странку су прошли разни људи. Неки су се наљутили и отишли, неки су се враћали, нови долазили и борили се за њихова места, било је ту свега, од оних који су чак и са оне стране закона, људи са дна каце, па до озбиљних професора, доктора наука и научних радника, културних стваралаца, врхунских спортиста, некадашњих политичара, прелетача, интересџија, принципијалних људи… Што би се рекло, Србија у малом. Спојено неспојиво, заједно и партизани и четници, тврди националисти и тзв. другосрбијанштина, ватрене присталице уласка Србије у ЕУ и противници ЕУ. Све је то чинило, а и данас чини Српску напредну странку. Неко ће рећи где је ту принцип, где је идеологија.

Донекле се могу сложити, али принцип СНС од оснивања је био уједињена, а не разједињена Србија. Србија која ће закопати ратне секире и кренути да гледа у будућност. Србија у којој ће до јуче идеолошки зараћене стране сести да разговарају. Заједнички именитељ до јуче сукобљеним странама је економски јака Србија. Нема тог тврдог националисте, као ни задртог другосрбијанца који неће прихватити нове инвестиције, путеве, нове фабрике, радна места. То је оно што све спаја и Вучић је то лансирао као идеју око које се сви окупљамо. Економски јака и снажна Србија, Србија која је лидер у региону. Тада се идеолошке разлике бришу, јер обе стране ће увек желети да им деца остану код куће, да имају добро школовање, сигуран живот, добро здравство, сигурна радна места, шансу за бизнис, редовне пензије и плате, земљу ван ратова и сукоба.

Вучић је заједно са сарадницима у СНС-у у томе успео и то је она чаробна нит која је до тада подељену Србију ујединила и још увек је уједињује. Опозиција, што ова лева, што ова крајње десна, објективно наспрам СНС-а личи као гомила екстремиста, а то је баш оно што Срби не воле и никада нису волели. Отуда је ових петнаест година, посебно период од када је СНС дошла на власт, када је Тома Николић победио из трећег пута Бориса Тадића 2012. године, толико позитивно изменило српску политичку сцену у неповратном смеру, да ће убудуће ретко коме пасти напамет да заоставштину те странке мења. Србија ће увек имати екстремне опције, али оне никада неће бити власт, а грађани ће увек трагати за нечим што ће спроводити политику какву је СНС спроводила.

Народни посланик