Псоријаза значи и већи ризик од инфаркта срца и шлога

Псоријаза је хронична инфламаторна болест (имунски посредована) коже, косматог дела главе и ноктију. Код трећине пацијената болешћу су нападнути и зглобови, па многи имају дијагнозу псоријазног артритиса. Реч је о мултисистемској болести, с обзиром на то да се последњих десетак година зна да псоријазу прате многа друга обољења, првенствено метаболички синдром чији су елементи хипертензија, висок ниво шећера у крви, односно дијабетес, повишен ниво масноћа у крви, као и гојазност. Половина пацијената са средње тешком и тешком псоријазом има ове тегобе. Осим тога, код одређеног броја пацијената постоји проблем са инфламаторним болестима црева, а код неких депресија и психијатријски поремећаји попут анксиозности.

Професор др Мирјана Милинковић Срећковић, дерматовенеролог Клинике за дерматовенерологију Универзитетског клиничког центра Србије, објашњава да оболели врло тешко доживљавају промене на својој кожи, као и зглобовима, посебно зато што се псоријаза види ако се налази на откривеним деловима тела, као што су лице, космати део главе, шаке, стопала. То све омета њихов квалитет живота.

– Стидећи се своје болести, пацијенти са псоријазом се затварају у кућу, све више седе, много једу, не баве се спортским активностима, постају гојазни и повећавају ризик за добијање инфаркта срца или излива крви у мозак. Они са средње тешком псоријазом имају двоструко већи ризик од здравих особа да добију срчани удар, а они са тешком формом обољења чак седам пута већи. Зато је важно да се на време започне са лечењем, односно чим уоче неке промене на кожи – појашњава наша саговорница.

Већи ризик да добију псоријазу имају особе чији чланови породице већ имају ово обољење, а посебно се то односи на дете чији родитељи имају ову дијагнозу.

– Ако болест захвата малу површину коже, онда је довољно пацијенту дати такозвану локалну терапију, а ако је реч о 10 одсто или више од тога захваћености површине коже, неопходна је примена и системске терапије, односно лекова који се узимају у виду таблета или капсула. Прописује се и давање поткожних инјекција (биолошка терапија) која је код нас доступна нешто више од четири године. Она је значајно поправила стање пацијената, јер захваљујући њој нестају промене на кожи или остају веома мале. То је добро и за Републички фонд за здравствено осигурање, јер ће мањи број оболелих имати разне друге пропратне болести које треба лечити па ће се и мање новца одвајати за то. Реч је о имуномодуларној терапији, коју је до сада добило више од хиљаду пацијената, која блокира одређене молекуле (цитокине) протеинске природе који су важни у процесу настанка псоријазе на кожи и зглобовима – истиче др Милинковић Срећковић.

Поред дерматолога у лечењу оболелих веома важно место имају и реуматолози, посебно када пацијент има проблеме са зглобовима шака, стопала, колена, кичменог стуба, али и кардиолози, ендокринолози, гастроентеролози и психијатри због пропратних здравствених тегоба.

Чак и када пацијент нема никакве тегобе, на пример кардиоваскуларне природе, потребно је да уради одређене контроле лабораторијских анализа и преглед код кардиолога једном годишње. Веома је важно да се пацијенти приволе да воде рачуна о телесној тежини, да се правилно хране и да се адекватно лече како би имали квалитетан живот. Проблем је што је велики број пацијената дигао руке од лечења, па годинама не иду код лекара, не знајући да нове терапије могу да им помогну.

Зато је битно што ће Секција за дерматовенерологију Српског лекарског друштва спроводити акцију „За живот без псоријазе”. Циљ је да дерматолози из великих терцијарних центара из Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца одлазе у опште болнице у мање градове у Србији и ту спроводе едукацију лекара-дерматолога и пацијената оболелих од псоријазе. План је да се најпре обиђу Панчево, Пожаревац и Крушевац, а затим и Суботицу, Јагодину и Лесковац. Ова акција се поклапа и са Светским даном борбе против псоријазе, који ће и у Србији бити обележен 29. октобра.

– Важно је да лекари у мањим местима сазнају који је моменат најбољи за примену системске терапије код оболелих и на који начин се упућују пацијенти на даље лечење, као и како се примењује биолошка терапија о којој се мање зна у неким градовима. Готово никоме од пацијената ова терапија није потребна одмах. Најпре се даје класична терапија, па ако она не помогне или ако из неких разлога пацијенти не могу да је примају, онда се пацијент упућује на комисију за биолошку терапију при РФЗО-у, где петоро дерматолога из целе земље одлучује о томе да је особа кандидат за ту терапију или не. Према садашњим правилима, они могу да је приме само у великим здравственим центрима, у терцијарним установама. Терапија се за један лек добија једном месечно, а за други једном у три месеца, што је изузетно комфорно за пацијенте. Битно је да када је добијају нису прехлађени. Терапију не могу да добију особе са малигним обољењима и они са туберкулозом, јер би она могла да наруши њихово основно обољење – навела је др Милинковић Срећковић.

Она је додала да лекари очекују да ће се у најскорије време на листи РФЗО-а наћи и два нова биолошка лека која су показала још већу ефикасност у лечењу псоријазе, чиме ће додатно бити унапређено лечење оболелих од ове болести.