Предавање о Ериху Елиши Самлаићу

Предавање под називом „О музици композитора, музиколога и диригента Ериха Елише Самлаића поводом обележавања 110. годишњице рођења” одржаће вечерас од 18 часова Мирко Јеремић, музиколог у Јеврејском културном центру у Београду. Овом приликом наступиће и Хор „Браћа Барух”, под диригентским вођством Стефана Зекића, који ће извести две Самлаићеве хорске композиције.

О томе како је открио стваралаштво Ериха Самлаића музиколог Јеремић каже:

– Сређујући током 2020. године заоставштину српског композитора Миленка Живковића у САНУ, случајно сам пронашао композицију „Песник и пролеће”, за дубок мушки глас и клавир Ериха Самлаића, за мене у том тренутку непознатог композитора. Те исте године је тема међународног научног скупа Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу била „Страдање/Јевреји”, те сам подстакнут открићем ове композиције започео једно од мојих многобројних истраживања композитора.

Пут је Јеремића водио од Јеврејске општине у Земуну, музиколога Душана Михалека, преко Јеврејске општине у Београду, Народне библиотеке Србије, Музичке школе „Станковић” до многобројних интернет сајтова на којима сам сакупљао основне податке.

– Са различитих страна (из Хрватске, Израела и Београда) прикупио сам шест од осам композиција, колико је за сада познато да их је Самлаић компоновао. У свом композиторском опусу познато је да има, поред већ поменуте „Песник и пролеће” и четири хорске композиције, две за виолину и клавир („Сефардска тема са Балкана” и „Јеврејска мелодија са Балкана”), које је још 1940. године издала америчка издавачка кућа „Transcontinental Music Corporation” из Њујорка и композицију за глас и камерни оркестар „Куда плове наше лађе”. Ушао сам у траг свим његовим друштвеним и професионалним активностима којима је и као диригент и као музиколог допринео разумевању јеврејске музике.

Како сазнајемо, диригентска делатност Самлаића била је најактивнија током његовог живота у Загребу, где је дириговао концертима у загребачкој синагоги. Иза себе је, према речима Јеремића, оставио велики број музиколошких радова који се тичу изучавања јеврејске музике и историје синагогалног певања. Објављивао их је у многобројним часописима у Београду и у Загребу, где је истраживао заоставштину Вјенцеслава Новака, да би почетком 1941. године на Београдском универзитету одбранио докторску дисертацију са темом „Живот и дело Вјенцеслава Новака”.

– Богат и испуњен живот Ериха Самлаића завршен је у Јасеновцу 1944. године. Ухапшен је на железничкој станици у Сарајеву, одакле је послат у Јасеновац где је настрадао заједно са целом својом породицом – истиче музиколог Мирко Јеремић.