Повратак „првог герилца Европе”

Дочекасмо и тај дан да се „први герилац Европе” врати у своју кућу. Фама о Дражи као „првом герилцу Европе” једноставно не стоји, јер је пољски мајор Хенрик Добжањски Хубал, одмах по немачком нападу на Пољску 1939. године с групом сабораца отпочео борбу против немачке солдатеске. Да би избегли репресију над градским становништвом повукли су се у шуме, одакле су наносили велике губитке непријатељу. Немци су одмах кренули у потрагу за њим и открили га, захваљујући једном доушнику. Храбри мајор херојски је погинуо у борби против бројчано надмоћног непријатеља. Пољска га је постхумно унапредила у чин пуковника и сваки град у Пољској има улицу која носи његово име. У војним енциклопедијама записано је да је он први герилац Европе, а на историјском каналу „Виасат” емитован је опширан програм о покрету отпора, под називом „Подземна армија Пољске”, чије једно поглавље, у којем је реч о Хубалу, носи наслов „Партизан”.

Интересантно је да неки наши историчари игноришу Техеранску конференцију, на којој су донете важне одлуке о томе како да се оконча Други светски рат и како це изгледати послератна Европа. Према британским историчарима, Рузвелт је приликом доласка у Техеран одсео у резиденцији Совјета и потпао под утицај Стаљина, што они сматрају грешком, а остали да је то у најмању руку смешно. Одмах на почетку Рузвелт је најавио савезничко искрцавање у Нормандију, иако је Черчил сматрао да то треба да буде на Егеју или Јадрану. Стаљин се сагласио с Рузвелтом. За нас је значајно да је од тада партизанима почела да стиже интензивна помоћ. Велика тројица одлучила су да „југословенским партизанима треба помоћи у ратном материјалу што је могуће више, као и операцијама командоса”. НВОЈ и Тито прихваћени су за јединог легитимног представника југословенских народа.

Пре тога наша војна мисија упућена је код Команде англоамеричких снага које су се из Африке искрцале на Сицилију и ослободиле део југа Италије. Та војна мисија, стационирана у Барију, почела је дотурање војне помоћи западних савезника партизанским штабовима. На позив савезничког команданта за Средоземље Хенрија Вилсона, Врховни стаб НОВЈ упутио је у Каиро војну мисију, која је имала задатак да прикупља војну и материјалну помоћ за НОВЈ.

Партизани су званично признати за савезничку армију. Британски фелдмаршал Александер посетио је Београд 1945. године и разговарао с Титом о актуелним војним питањима и сарадњи. За то време Дража је у био бекству у Босни, као одметник.

Данас, кад су Дража и четници рехабилитовани, а партизани анатемисани, савезнички амбасадори САД и Британије одбијају да присуствују обележавањима ратних догађаја, јер знају другачију историју. Амерички пилоти, приликом искакања из погођених авиона, имали су плочице на којима је писало „Савезник Тито”, што је неке од њих коштало живота.

Актуелни амбасадор САД у Београду добио је од Чедомира Антића лекцију из историје. Слично се догодило принцу од Велса, садашњем краљу Чарлсу Трећем, приликом последње посете Београду. Краљ Чарлс је осамдесетих у пратњи Маклејна обишао терене на којима су се одиграле битке на Неретви и Сутјесци и добро зна шта се дешавало на југословенском ратишту, па је домаћинима рекао да Британци знају и признају једино Тита. Својевремено су амбасаде САД и Британије упутиле протест Републици Српској због помена одржаног Дражи на дан кад је ухваћен. Историја Другог светског рата исписана је и због жеље и напора наших историчара, мршаве и натегнуте аргументације Дражиних обожавалаца, сигурно неће бити измењена.

Чудна је та четничка борба. Нико да каже колико су Немаца четници избацили из војничког строја, ранили или убили и колико је четника погинуло у тим борбама. За партизане се зна да је погинуло 300.000 бораца. Ми се пред светом изјашњавамо као антифашисти, а „за по кући” смо четници, којима други не признају антифашизам, што и последња догађања потврђују.

Љ. Кораћ