Довршавање Београда

Београд је историјски град. Освајали су га, рушили и подизали Римљани, Византинци, Турци, Аустријанци, Мађари, Немци... А понајвише Срби. Преостало је да га касније генерације доврше.

Ових дана градско језгро је раскопано. Поново се ровари по Улици деспота Стефана.

Део платоа испред посећене Скадарлијске пијаце је заграђен. Гомиле камења данима се не померају. Пешацима преостаје да се провлаче поред ограде и на земљи понуђене продаје старудије.

На платоу је годинама напуштен киоск поред аутобуског стајалишта, ишаран шкработинама. Сведок нечијег немара.

Недавно обновљени тротоари у Цетињској улици зјапе од изваљеног камена.

Обележја пешачких прелаза су избледела, назиру се по сећању. Уз опрез возача и пешака.

Линије градског превоза су измештене, што успорава загушени саобраћај. Пожешка улица је остала без трамваја због изнуђених радова.

О наведеном сведочим својим падом. У полуосветљеној улици, запињањем о уличне препреке.

У свету, за уличне повреде досуђују надокнаде. Ми смо далеко од тог туђег света.

Надам се да ће градска власт истрајати у свом подухвату, да уређење улица неће бити предизборни улог, већ трајна брига на корист грађана и урбаног изгледа Београда, као европске престонице.

Нисам усамљен у указивању на ове животне нелагоде. И „Политика” то често чини. Надам се да нам то неће бити узалудно.

Мирослав Средановић,
Београд