„Крик” Едварда Мунка настао је пре 130 година

Ове године обележава се 130 година од настанка ремек-дела „Крик”, чувеног норвешког уметника Едварда Мунка. Уједно, обележава се и 160 година од рођења овог великог сликара.

Куриозитета ради, ове године обележава се и 140 година од ерупције вулкана Кракатау у Индонезији, која је заправо послужила као инспирација за настанак ове Мункове надалеко чувене слике. Наиме, ова слика понајбоље говори о свему ономе са чим се Мунк још од детињства суочавао. Биле су то утваре сиромаштва, осећања духовног посрнућа, животних несрећа, болести, личне усамљености, меланхолије, које су га прогониле све до његове смрти 1944. године. Све то стало је у један уметнички „крик”.

О настанку ове слике, сам Мунк је рекао: „Шетао сам с пријатељима, сунце је залазило, небо се претварало у крвавоцрвену боју. Одједном сам се осетио исцрпљеним, зауставио сам се и ослонио на ограду: видео сам крв и пламене језичке изнад плаво-црног фјорда и града. Моји пријатељи наставили су да ходају, а ја сам остао, дрхтећи од немира, и осећао сам бескрајан крик како пролази природом.”

Постоје чак четири верзије ове слике. Најранија насликана верзија датира из 1893. године. Посебно је занимљиво недавно откриће да је овај контроверзни уметник на својој чувеној слици написао загонетне речи, које је показало скенирање инфрацрвеним зрацима. Кратка и једва видљива реченица уписана оловком у горњем левом углу, гласила је: „Ово је могао да наслика само лудак.”

Мунк никад није крио своје проблеме с депресијом, осећајем тескобе и израженим страховима који нису одраз само његове, већ и душе целог човечанства. О борби са личним демонима овако је говорио: „Одувек сам патио од дубоког осећаја тескобе који сам покушавао да покажем у уметности... Без анксиозности и тескобе био бих као брод без кормила.”

Слика „Крик” је аутентични израз уметниковог духовног стања и зато је тако уверљива. Представља једно од најпознатијих уметничких дела, које је извршило велики утицај на уметнички правац експресионизам, али је своје место нашло и у популарној култури. Слика је неколико пута крадена и притом неповратно оштећена. Налази се у сталној поставци Националног музеја у Ослу.

Др Ана Стјеља