Награде издавачима

Завод за заштиту споменика културе града Београда издавач је године на овом 66. међународном београдском сајму књига, за издавачки подухват године проглашена је књига „Председници Друштва српске словесности, Српског ученог друштва, Српске краљевске академије, Српске академије наука и Српске академије наука и уметности 1-3”, у издању Српске академије наука и уметности, најбољи издавач из дијаспоре је Андрићев институт из Андрићграда из Вишеграда. Посебно признање за допринос у области науке припало је делу „Кнез Михаило Обреновић (1823–1868)”, аутора Данка Леовца и „Хук издаваштва” из Београда.

Награда за дечју књигу године припала је читавој едицији „Књиге са којима се расте” др Драгане Малешевић и у издању Удружења за развој професионалних вештина Провенс из Новог Сада. Специјално признање за издавача, књигу или стрип добили су: „Геопоетика”, за 30 година постојања, „Завод за уџбенике”за књигу „Хирургија аорте” Лазара Б. Давидовића и сарадника, Српска књижевна задруга за едицију „Српска књижевност за децу”, Банатски културни центар из Новог Милошева и Културни центар Војводине „Милош Црњански” из Новог Сада, за Изабрана зенитистичка дела, првог кола.

Ове одлуке донео је жири у саставу: Злата Бојовић, председница, и чланови Анђелка Цвијић, Бојан Јовић, Зоран Пауновић и Марко Крстић.

Награда „Богдан Кршић” за најлепшу књигу на Међународном београдском сајму књига додељена је књизи „Код куће” групе стрип-ауторки под именом „Стрипотетке”, у издању „Бесне кобиле”. Признање за најлепшу дечју књигу припало је делу „Три, четири, сад!” Драгане Младеновић у издању „Креативног центра”, а специјално признање за младог дизајнера припало је Марини Милановић и књизи „Удовица и папагај” Вирџиније Вулф, у издању „Булевар букса”. Одлуке је донео жири у саставу Славомир Стојановић Футро, председник, и чланови Јован Чекић и Југослав Влаховић.

Жири је оценио да је Завод за заштиту споменика културе града Београда стручним монографијама унапређује знање о непокретном културном наслеђу представљајући га као живо поље преплитања утицаја и подстицаја културних, друштвених и политичких процеса. САНУ је публикацијом о председницима академије и друштвима која су јој претходила представила 42 биографије чији су аутори академици, професори универзитета и научни сарадници. Андрићев институт има запажене едиције и научне монографије из области књижевности и филозофије. Дело Данка Леовца о кнезу Михаилу Обреновићу исцрпна је студија која на академски и узоран начин осветљава кнежев живот и дело. Едиција Драгане Малешевић представља технолошки продор, опремљена је кју-ар кодовима и матрицама, што омогућује активно учешће деце у претрази текста о биљкама, животињама и свету око нас. „Стрипотетке” нас заводљиво увлаче у наратив стрипа, а Марина Милановић вешто нас држи у свом визуелном свету.