Инструменти урбаних пустолова

Компликовани инструменти за мерење времена, они са механичким погоном, конструисани према узорима из прохујалих епоха, освајају ове јесени излоге часовничарских радњи и срца љубитеља хорложерије. Прегршт нових модела, оригиналних у технолошком и естетском смислу, наводи на закључак да су водећи произвођачи ушли у нову, са аспекта потрошача извесно добродошлу фазу надметања.

Основне смернице производње и понуде могле би се дефинисати „Ролексовим” геслом „еволуција и револуција“. Приметан је напор произвођача да покажу и, поново, доказују своју техничку компетентност, подижу ниво квалитета, тиме и стечени рејтинг. Мануфактуре дефинишу нови имиџ обогаћивањем умећа и искустава из високе школе часовничарства – новим технолошким искуствима. Традиција плус „хајтек“, могло би се рећи. 

Посебну пажњу привлаче аеронаутички, морнарички и ронилачки сатови. Њихова популарност објашњава се чињеницом да су овакви инструменти одвајкада даривали својим власницима нимбус исконске одважности. Важили су за одличја пустолова, у начелу спремних да следе зов авантуре, попут древних морепловаца, истраживача морских дубина и пилота.

Познаваоци материје са поштовањем говоре о „дванаест величанствених“ међу мануфактурама са највишим реномеом и најдужом традицијом у овом сегменту. „Брајтлинг”, „Омега”, „Фортис”, „Ролекс”, ИВЦ „Шафхаузен”, „Лонжин”, „Ханхарт”, „Лангер”, „Тутима”, „Пољот”, „Панераи”, „Бреге”... Свака од ових мануфактура има своју историју, поседује петенте који су битно утицали на технички развој оваквих инструмената. При том су аеронаутички модели заступљенији. Можда и зато што имају дужу традицију. Први сатови ове врсте конструисани су у епохи ваздушних пионира, у првој декади прошлог века. Од 1904. године, када је париски јувелир Луј Картије конструисао први часовник намењен коришћењу „при небеским путешествијама“ (учинио је то по налогу бразилског навигатора ваздушних балона Алберта Сантоша Димона), све до данас, овакви модели важе за најпопуларније наменске часовнике.

„Картијеов” модел „сантос“ широког пречника најближи је по изгледу праоригиналу, конструисаном за поменутог бразилског ваздушног навигатора. „Брајтлинг” и ИВЦ нуде моделе конструисане по узору на оне из тридесетих, четрдесетих и педесетих година прошлог века. Док у сталној колекцији „Лонжина” пажњу, још увек, плени модел „Чарлс Линдберг“. Сат конструисан према идеји и захтеву човека који је први прелетео Атлантски океан.

У сегменту наутичких и ронилачких сатова предњаче „Ролекс” и „Панераи”. Премда и остале мануфактуре наменских часовника имају своје моделе, ови часовници су најтраженији. То потврђује и београдски дистрибутер „Панераија” и „Картијеа”: „За марку ’панераи’, као синоним за сат професионалних ронилаца, влада огромно интересовање“, каже директор Оливера Стојановић. И додаје: „Са друге стране, исто би се могло рећи за ’картије сантос’ у сегменту аеронаутичких сатова... Међутим, за ’Картијеов’ сат ’паша’, један од првих водоотпорних сатова који су ушли у серијску производњу, влада далеко мање интересовање.“ („Картијеова” легенда каже да је први водоотпорни сат ове марке конструисан по налогу паше од Маракеша, који је код париског јувелира захтевао да му се направи сат са којим може да се купа у свом базену.)

Милош Казимировић

(Текст је преузет из октобарског броја „Хроноскопа плус”, првог српског магазина за љубитеље сатова)