Корак испред свих

Свечаном академијом „Корак испред свих” Машински факултет Универзитета у Београду обележио је јуче два важна датума у својој историји – 75 година откада је 1948. формиран као независна високошколска установа и 150 година откада је 1873. донета одлука о увођењу предмета Механика и наука о машинама у високо школство у Србији. На свечаности у препуном амфитеатру Машинског факултета истакнути су најважнији резултати у претходној години, награђени су најбољи студенти, а заслужним појединцима и организацијама уручена су специјална признања за допринос развоју образовања и научног истраживања.

– Ми се поносимо нашом традицијом и резултатима у прошлости, али баш због тога и у овој години великих јубилеја морамо бити на висини задатка у свим сегментима рада. Имајући у виду да у кући са традицијом ништа не почиње и не завршава се нама и да смо сви ми само једна фаза у развоју и грађењу угледа наше куће, развојни приоритети Машинског факултета у наредном периоду биће усмерени ка даљој реформи наставних планова и програма, већој видљивости и препознатљивости Машинског факултета у међународном образовном и истраживачком простору, а све у складу са максимом „Корак испред свих” – истакао је декан Машинског факултета проф. др Владимир Поповић.

Гостима су се обратили: изасланик председника Републике Србије Дејан Савић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, министарка просвете проф. др Славица Ђукић Дејановић, министарка науке, технолошког развоја и иновација др Јелена Беговић, министарка здравља проф. др Даница Грујичић, председник САНУ академик Зоран Кнежевић и проректор Универзитета у Београду проф. др Зорица Вујић.

Свечаној академији присуствовао је Његова светост патријарх српски Порфирије, бројне угледне званице, представници универзитета, декани факултета, представници привреде и других организација с којима Машински факултет сарађује, као и наставници и студенти.

Богату историју Машинског факултета градиле су генерације професора и сарадника, који су својим доприносом у настави, науци и струци били покретачи развоја образовања и примењених истраживања у области машинства, не само у Србији него и шире. Током 75 година импресивних резултата, којима у прилог говори и податак да је Машински факултет ишколовао више од 25.000 инжењера и више од 1.000 доктора наука, ова установа је дала значајан допринос привредном и укупном развоју наше земље.

Ово је данас савремена високообразовна институција са студијским програмима креираним по узору на водеће европске и светске универзитете и у складу са захтевима тржишта. Главни производ Машинског факултета јесте мастер машински инжењер, спреман да одговори савременим технолошким изазовима и потребама привреде и друштва. Зато је мисија факултета била и остала врхунско образовање које прати глобалне трендове, изврсност у научноистраживачком раду и интензивирање међународне научне и привредне сарадње, кроз пројекте.

– Протеклих година много је урађено на унапређењу квалитета наставе и стварању бољих услова за студије, а многи студијски програми су иновирани и уведени су нови. Теме као што су напредне технологије, роботика, индустрија 4.0, вештачка интелигенција, биомедицинско инжењерство, обновљиви извори енергије, е-мобилност, као и многе друге традиционалне инжењерске дисциплине, представљају области које изучавају студенти Машинског факултета – рекао је за наш лист декан Поповић.

Увођење атрактивних студијских програма, долазак високотехнолошких компанија у нашу земљу и повећана понуда квалитетних послова допринели су већем интересовању младих за студије машинства. Машински факултет годишње упише око 680 студената на свим студијским програмима, а студије заврши око 350 мастер инжењера, који лако нађу посао и пре дипломирања, а мали број одлази у иностранство. Све то утицало је и на подизање квалитета новоуписаних студената, па је њихова просечна оцена из средње школе 4,41, док је око 60 одсто нових студената дошло из гимназија.

Претходну годину, додаје декан, обележили су велико интересовање студената за упис на све студијске програме, сјајни резултати студентских тимова, посебно тима „Беоавија”, наставак изградње новог идентитета факултета, као и повећана активност на међународним пројектима.

Активности Машинског факултета биле су усмерене и на опремање и јачање лабораторијских капацитета, као и на усавршавање људских ресурса и развој научног подмлатка. Интензивно се радило и на повећању видљивости лабораторија и истраживачког рада, успостављањем дигиталног репозиторијума научних резултата и публикација под називом „Machinery”, који броји више од 7.500 рeференци.

На Свечаној академији уручена је Специјална плакета за допринос развоју и афирмацији Машинског факултета компанији „Електропривреда Србије”, дугогодишњем партнеру Машинског факултета на многим значајним пројектима. Плакетa за допринос развоју и јачању угледа Машинског факултета постхумно је додељена проф. др Бојану Бабићу, шефу Катедре за производно машинство. Награду „Академик Владан Ђорђевић”, за најбољи научни рад аутора са Машинског факултета објављеном у најбоље рангираном међународном часопису изузетних вредности за 2022. годину, добио је проф. др Александар Обрадовић.