Војвођански симболи копије мађарских грбова

Зрењанин – Спорења око обележја АП Војводине трају још од њиховог изгласавања 2004, а посебно су изражена у Зрењанину. Јавност се, како изгледа, поделила око тога да ли су уопште потребни такви покрајински симболи, који јој, по оцени многих, придају атрибуте државности, док други тврде да су знамења Војводине безазлена и да је њихово истицање "мера слободе и демократије". У позадини честог махања заставама и несугласица које тим поводом избијају стоје ипак дубљи разлози. Када је реч о самом истицању покрајинских симбола, нема много оних који се противе, али су ствари сасвим другачије по питању њиховог садржаја и изгледа.

У Зрењанину, на градској кући, војвођански симболи постављени су након одлуке о њиховом увођењу коју је донела покрајинска скупштина 2004, у време док је општинској скупштини председавао Милан Чежек (Лига социјалдемократа Војводине). Она ће и у наредним изборима бити међу странкама окупљеним око ДС, дакле у коалицији која држи власт. Крајем прошле године, након што је дошло до кризе, зрењанинска СО је распуштена, а Привремени орган, који је именовала влада и у коме је доминирала Демократска странка Србије, донео је одлуку о уклањању војвођанског барјака и грба.

Уследиле су жестоке реакције, превасходно чланова ЛСВ и Либерално-демократске партије, којима су се придружили и поједини припадници Демократске странке и Г17 плус. За њих је скидање војвођанских знамења чин најгоре врсте, уперен, наводно, против свих тековина демократије и грађанских слобода.

Према тумачењу челника Привременог органа, Скупштина АП Војводине јесте донела одлуку о покрајинским обележјима, али њен важећи Статут и не предвиђа да Покрајина има грб и заставу. Нови Устав Србије, пак, дозвољава да аутономне покрајине утврђују своје симболе и начин њиховог коришћења, али се њиме захтева да сви општи акти аутономних покрајина морају бити сагласни са њиховим статутима, као највишим правним актима тих јединица. И Уставни суд је заузео став да употребу покрајинских симбола треба уредити Статутом, па је остављен рок Скупштини АПВ да тако и поступи. То, међутим, ни до данас није учињено.

Формирањем садашње републичке владе, промењен је и састав Привременог органа у Зрењанину, у коме сада доминира ДС. Челници овдашњег ДС-а су, тако, недавно донели одлуку да се покрајински симболи врате на градску кућу, што је изазвало противљење, понајпре ДСС-а, који се први огласио позивајући се на чињеницу да статути Војводине и Зрењанина не предвиђају истицање ових обележја. Боље речено оваквих обележја, јер ДСС није против употребе војвођанских симбола уопште.

Дакле, поред довођења у сумњу правне утемељености скиданих, па поново истицаних барјака и грбова – постоји и проблем њиховог хералдичког значења, на које за "Политику" указује мр Војин Керлета, председник Удружења "Петровградска ћирилица". Наш саговорник тврди да овако урађени симболи српске покрајине немају никаквог утемељења у српској хералдици, и открива:

– Спорни грб покрајине креиран је као скуп грбова мађарских жупанија од пре 1918, односно из доба Аустроугарске! Ту су обележја Бачко-бодрошке жупаније са средиштем у Сомбору, Сремске жупаније (Вуковар) и Тамишке жупаније (Темишвар). Срби, осим тога што чине већину становништва Војводине, на овим просторима баштине и српску хералдичку и државну традицију, која је уобличена стварањем Српског војводства и тамишког Баната, 1848. године. Тако је службена застава Српског војводства и тамишког Баната – била српска тробојка, а грб је био крст са четири оцила, уоквирен ловором – указује мр Војин Керлета, који, када је реч о војвођанским знамењима, сматра да суштина није у томе да ли њих неко жели или не – већ у томе чији би то симболи требало да буду.