Историчар има свети задатак

Сајмон Сибаг Монтефјоре, светски познати историчар и аутор међународних бестселера „Катарина Велика и Потемкин: Моћ, љубав и руско царство”, „Стаљин, Двор црвеног цара”, „Јерусалим”, „Романови”, „101 херој светске историје”, „Говори који су променили свет”, и „Писма која су променила свет”, као и нове обимне студије „Свет, Породична историја”, био је гост 66. међународног београдског сајма књига и свог београдског издавача „Лагуне”.

Монтефјоре је учествовао у сајамском програму који је водила новинарка Радио Београда Драгана Ковачевић, поред преводиоца Ненада Дропулића, а поздрављајући посетиоце гост је нагласио да је одувек желео да дође у Београд и да овде представи своје књиге.

– Моја прва историјска књига „Катарина Велика и Потемкин” била је моја прва страст. Реч је о највероватније најуспешнијем мушко-женском партнерству и великој љубави. Када су започели љубавну аферу, Катарина је схватила да Потемкин има бриљантни политички ум, и да у њему може имати поузданог партнера у времену кризе. Верујем да су се тајно венчали и тиме постали узор модерног односа, владали су заједно, били су у браку, имали су љубавне излете и то је функционисало током 20 година – објаснио је Монтефјоре на почетку разговора.

На питање о изразу „Потемкинова села”, који се односи на лажне подухвате, он је одговорио да је тај израз опстао до данас, а да су га измислили Потемкинови непријатељи како би доказали да није успела његова мисија колонизовања Украјине и Крима и стварања новог руског царства на Црном мору. А Потемкин јесте створио руску црноморску флоту и градио је градове у Украјини, од Севастопоља и Одесе, до Херсона и Николајева, како је напоменуо Монтефјоре.

Када је реч о његовим књигама о говорима и писмима која су променила свет, он је истакао да је до приватних писама долазио док је истраживао грађу за Романове.

– Током 500 година историчари су имали среће што су државници писали писма. Људи су и у 18. и 19. веку до касно у ноћ седели и писали писма, што нам осветљава њихов приватни живот. Катарина Велика и Потемкин нису једно другом слали само љубавна писма. Већ од тридесетих година 20. века, са ширењем телефонских веза, приметно је мање писама, а од деведесетих година готово да их нема. Данашња електронска пошта и поруке нису поуздани, могу да буду хаковани, чак два британска премијера рекла су ми да не верују порукама и да све записују на хартији. Руски председник Владимир Путин нема друштвене мреже – запазио је Монтефјоре.

Велика историја једног града, дело „Јерусалим” за аутора је представљала изазов, јер је по сопственом признању кроз овај град желео да захвати ширу историју Блиског истока, приказујући све три вере, што је, како је рекао, свети задатак за историчара.

– Многи историчари ризикују све због истине, неки у Ирану, Кини и Русији због тога су суочени са затвором. Скорашњи догађаји у појасу Газе уче нас да је мир немогућ без поштовања друге стране – сматра Монтефјоре, додајући да ради на допуњеном издању „Јерусалима”, као и на њеној илустрованој верзији за децу.

Нова историја света кроз приче о породицама, на 1.300 страница, не би настала без околности пандемије, како је запазио, 30 година је читао грађу и путовао, 40 година је посматрао историјске догађаје и упознавао личности попут Маргарет Тачер или Шимона Переса, да би две и по седео као монах и писао даноноћно, а још увек се опоравља од тог напора. Слично је изјавио и преводилац Ненад Дропулић, коме су у помоћ при превођењу притекле колеге Тања Бижић и Никола Пајванчић.

– Једне ноћи пробудио сам се и схватио да сам из историје света изоставио Христа, друге ноћи сетио сам се Моцарта. Хтео сам свему да приђем из новог угла, тај напор готово ме је убио. Иначе пишем тек када завршим истраживање и не заустављам се док не дођем до краја. Слушам рок музику врло гласно док радим, током писања ове књиге створена је плеј-листа која се може наћи на „Спотифају”. Дословно гутам и сву нову литературу, непрестано читам. Моја породица није поседовала скупе аутомобиле, наше богатство су књиге. Откад ми је отац поклонио Тојнбијево дело, свака моја књига била је као сан. Био сам почаствован када сам од руског Президијума добио позив да пишем о Стаљину – рекао је Монтефјоре, који је радио запажене документарне емисије за Би-Би-Си о Јерусалиму, старом Риму, Шпанији, Истанбулу, Бечу. Знао је да преноћи сам у Аја Софији и Сикстинској капели, а онда да се почасти најскупљим хотелом какав је бечки Сахер.

Причајући о концепту породичних историја, Монтефјоре је запазио да породице имају и мрачне стране борбе за моћ, интриге, убиства, свака од њих је повезана са културом, привредом, науком, медицином и политиком свог времена. Затим је закључио:

– То је историја од каменог доба до доба дронова, све је повезано, а завршава се новом ером руске инвазије на Украјину. У Русији су увек постојале две струје, европска и антиевропска, антизападна, сада је у овој другој фази. Путин неодољиво подсећа на Николаја Првог. Најмоћнија породица данас је Ким, која поседује нуклеарни арсенал. Нуклеарно оружје је као пиштољ у Чеховљевој драми, до последњег чина ће опалити, неко ће га употребити у наредних 50 година и изазваће велику патњу. Људи имају урођени страх од уништења света одувек, али наш страх данас је оправдан.