Да ли је овај Сајам књига био „историјски”

Толико је ове године било значајних гостију на Сајму књига као да је последњи!

Овај коментар смо чули од многих током трајања Међународног београдског сајма књига, 66. по реду (ово посебно треба нагласити како бисмо подсетили да није реч о периферној манифестацији од јуче), а многи су се тако и понашали, односно шетали кроз велелепну Халу 1, упијајући атмосферу као да им је то последњи Сајам књига у животу, и фотографисали се испред исте да једном могу да покажу „историјски снимак”.

Мада је још током трајања манифестације стигла званична вест да ће Сајам књига остати на истом месту до 2027. године, то није смањило бес љубитеља књиге, огорчених поигравањем са судбином омиљене им манифестације, па су наставили о њему да говоре као о „историјском”. Таква атмосфера је створена још пре званичног отварања, чак се говорило и о рушењу Хале 1, иначе архитектонског бисера. Када је демантовано рушење Хале 1, почела су нагађања да у том случају она неће бити довољна да прими све излагаче и отуда бојазан да ће Сајам књига бити измештен на периферију. Додуше, када би се Сајам књига свео само на издаваче који нуде добре књиге, можда би они и стали у Халу 1. Питање је колико су штандови са „шерпама, лонцима и иконама” нужни на оваквој манифестацији, а неки су се отворено питали која је сврха „вашарско-бизарних” момената који се и даље провлаче на неким штандовима.

Укратко, све је ово „наоштрило” љубитеље књиге да беспоштедно критикују све оно о чему се калкулише у последње време поводом Сајма књига, а организатори су томе само доприносили. Рецимо, огорчење међу издавачима изазвала је одлука сајамског жирија да издавачем године прогласи Завод за заштиту споменика културе града Београда, чија основна делатност и није издаваштво. Штавише, неки су то доживели и као чисту иронију, није тешко закључити зашто.

У медијима су се огласили издавачи којима награда за издавача године поменутом заводу делује – цинично. Пале су и теже речи – неки су то схватили као подршку лицемерју. Најблаже речено, мало је необично да награду за издавача године не добије – издавач, онај коме је то основна делатност. А толико добрих књига је објављено!

С друге стране, толико значајних гостију је продефиловало на овогодишњем Сајму књига да се он и по томе може сматрати „историјским”. Ту првенствено треба истаћи ауторе из Француске која се, као почасни гост, потрудила да доведе оне водеће попут Матијаса Енара, Ерика-Емануела Шмита, Томе Пикетија... Не треба занемарити ни оне које су довели остали издавачи, попут Монтефјореа који је био гост „Лагуне” или Жоаоа Тордоа и Данијелea Менкарелија, госте издавачке куће „Чигоја штампа”... Заправо, било их је толико да је било немогуће медијски све покрити.

А ко је почасни гост следеће године? Нема га за сада. Биће саопштено у наредних месец дана, речено је на затварању Сајма књига. Заиста се не би требало играти са овако значајном манифестацијом која већ деценијама важи за највећу светковину књиге у региону, већ би је требало по сваку цену сачувати! Наравно, на истом месту!