Da li je ovaj Sajam knjiga bio „istorijski”

Toliko je ove godine bilo značajnih gostiju na Sajmu knjiga kao da je poslednji!

Ovaj komentar smo čuli od mnogih tokom trajanja Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, 66. po redu (ovo posebno treba naglasiti kako bismo podsetili da nije reč o perifernoj manifestaciji od juče), a mnogi su se tako i ponašali, odnosno šetali kroz velelepnu Halu 1, upijajući atmosferu kao da im je to poslednji Sajam knjiga u životu, i fotografisali se ispred iste da jednom mogu da pokažu „istorijski snimak”.

Mada je još tokom trajanja manifestacije stigla zvanična vest da će Sajam knjiga ostati na istom mestu do 2027. godine, to nije smanjilo bes ljubitelja knjige, ogorčenih poigravanjem sa sudbinom omiljene im manifestacije, pa su nastavili o njemu da govore kao o „istorijskom”. Takva atmosfera je stvorena još pre zvaničnog otvaranja, čak se govorilo i o rušenju Hale 1, inače arhitektonskog bisera. Kada je demantovano rušenje Hale 1, počela su nagađanja da u tom slučaju ona neće biti dovoljna da primi sve izlagače i otuda bojazan da će Sajam knjiga biti izmešten na periferiju. Doduše, kada bi se Sajam knjiga sveo samo na izdavače koji nude dobre knjige, možda bi oni i stali u Halu 1. Pitanje je koliko su štandovi sa „šerpama, loncima i ikonama” nužni na ovakvoj manifestaciji, a neki su se otvoreno pitali koja je svrha „vašarsko-bizarnih” momenata koji se i dalje provlače na nekim štandovima.

Ukratko, sve je ovo „naoštrilo” ljubitelje knjige da bespoštedno kritikuju sve ono o čemu se kalkuliše u poslednje vreme povodom Sajma knjiga, a organizatori su tome samo doprinosili. Recimo, ogorčenje među izdavačima izazvala je odluka sajamskog žirija da izdavačem godine proglasi Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, čija osnovna delatnost i nije izdavaštvo. Štaviše, neki su to doživeli i kao čistu ironiju, nije teško zaključiti zašto.

U medijima su se oglasili izdavači kojima nagrada za izdavača godine pomenutom zavodu deluje – cinično. Pale su i teže reči – neki su to shvatili kao podršku licemerju. Najblaže rečeno, malo je neobično da nagradu za izdavača godine ne dobije – izdavač, onaj kome je to osnovna delatnost. A toliko dobrih knjiga je objavljeno!

S druge strane, toliko značajnih gostiju je prodefilovalo na ovogodišnjem Sajmu knjiga da se on i po tome može smatrati „istorijskim”. Tu prvenstveno treba istaći autore iz Francuske koja se, kao počasni gost, potrudila da dovede one vodeće poput Matijasa Enara, Erika-Emanuela Šmita, Tome Piketija... Ne treba zanemariti ni one koje su doveli ostali izdavači, poput Montefjorea koji je bio gost „Lagune” ili Žoaoa Tordoa i Danijelea Menkarelija, goste izdavačke kuće „Čigoja štampa”... Zapravo, bilo ih je toliko da je bilo nemoguće medijski sve pokriti.

A ko je počasni gost sledeće godine? Nema ga za sada. Biće saopšteno u narednih mesec dana, rečeno je na zatvaranju Sajma knjiga. Zaista se ne bi trebalo igrati sa ovako značajnom manifestacijom koja već decenijama važi za najveću svetkovinu knjige u regionu, već bi je trebalo po svaku cenu sačuvati! Naravno, na istom mestu!