Велики амерички грех

Епска, три и по сата дуга филмска адаптација књиге Дејвида Грена „Убиства под цветним месецом”, коју је редитељски маг Мартин Скорсезе снимио у продукцијском окриљу „Епла”, биоскопском гледаоцу доноси много више од пуког уживања у жанру вестерн крими драме са холивудским легендама Робертом де Ниром и Леонардом Дикапријем у главним улогама. Ово је и едукативно веома користан филм, историјска лекција о (још једном великом) америчком греху – о серијским убиствима и пљачком припадника домородачког, индијанског племена Осејџ током 20. година прошлог века у Оклахоми и о првој великој истрази тек основаног ФБИ са тада младим и још увек зеленим Џ. Е. Хувером на челу.

Занимљива је и чињеница да је ово и први вестерн у богатој и више од пола века дугој каријери Мартина Скорсезеа (81), чији опус чине познате криминалистичко-гангстерске драме са мачо мушкарцима и насиљем, јер му је такво окружење одувек било познато, (рођен је и одрастао у њујоршком Квинсу). Редитељским искораком на запад Скорсезе сада успешно спаја два жанра, придодајући им и дозе оног трећег – мелодраме, у фасцинантну епску целину у стилу класика америчке кинематографије. Ово је и његов дубок и поштен поглед уназад, у често тужну, на патњи засновану, експанзионистичку историју стварања Америке у којој су забележена и серијска убиства Осејџа (више од 60). Догађај који је био познат под називом „Владавина терора” белих досељеника који су „темељно радили” на присвајању нафте откривене у резервату и на отимању богатства које је ово племе захваљујући нафти и стекло.

И Гренова документаристичка књига и Скорсезеов филм постепено прате догађаје на територији племена који је 1920. године постао најбогатији народ на свету. Видимо Осејџе како возе скупе аутомобиле, носе скупоцени накит, шаљу децу на школовање у Европу и паралелно видимо беле придошлице, развратнике, пијанце, коцкаре и бескрупулозне криминалце како се досељавају и масовно, из порива чисте похлепе, жене Индијанкама. Намера је јасна, треба отети од свог наивног „ћебета” (поспрдни назив за жене Осејџа које су се огртале традиционалним прекривачем) све што се може: и нафтно поље, и кућу и накит и кола. Све под плаштом „велике заљубљености” и чудом пробуђене „вечне” љубави која се завршава нерасветљеним убиствима на различите начине.

 Како је све то изгледало у пракси види се у филму кроз појаву и развој лика Ернеста Беркхарта – повратника из Првог светског рата, у којем је учествовао као кувар, не много паметног али згодног момка ( у тумачењу Леонарда Дикаприја), који се на перфидно пласирани наговор свог ујака Вилијама Билија Кејна – самопрокламованог „краља” целе области, наводног највећег пријатеља Осејџа (у тумачењу Роберта де Нира), приближава и жени домороткињом Моли (Лили Гладстоун). Скорсезеов фокус је на Ернесту који, упркос ипак пробуђеној љубави према Моли (и великом поверењу које и Моли има у њега), постепено почиње да губи све моралне вредности и предаје се злочинима и издаји. Чак и издаји жене с којом има троје деце. Фокус се у правој мери помера и на Моли (и на њену породицу и само племе) и на кључни злослутно демонски лик „Краља” Кејна, иницијатора и организатора серије убистава зарад увећања своје контроле и моћи у богатом индијанском резервату. Са појављивањем и нестајањем лица, у улози посредника и извршилаца недела, са порастом убистава племенских људи, са премлаћивањем приватних детектива и претњама да се одустане од истраге, са доласком специјалних федералних истражитеља које је именовао председник САД , Скорсезе у основи твори и следи реалистичан наратив придодајући основним елементима и оне нестварне и оностране. Елементе из снова, симболе попут сове која се јавља жртвама пре саме смрти, духова мртвих и слично, а све то црпи из предања и поема народа Осејџ, дајући тако и повремено надреалну и лирску атмосферу кроз читав филм.

  На тасовима Скорсезеове филмске ваге су: с једне стране антијунаци и њихов продор у пакао, а са друге Молинин жестоко борбени став да одбрани своје племе. Добро одмерени баланс такве ваге држи гледаочеву пажњу на овај тематски шокантан филм од почетка до краја. Троје главних протагониста (Дикаприо, де Ниро и Гладстоунова), снажно и са великом страшћу креирају три захтевна лика, који заједно са Скорсезеовом режијом нуде комплексан, незабораван елегични спектакл о једном од многих трагедија на којима се заснива развој и успостављање модерне, моћне Америке.

Захваљујући и добро написаном сценарију-адаптацији књиге, лепом, добро контролисаном темпу, одличној фотографији, сценографији, костимима и очигледно богатој продукцији, „Убиства под цветним месецом” постају и додатно привлачан филм за нетремично гледање у биоскопима, као монументално достигнуће савремене америчке кинематографије. И као можда и последњи Скорсезеов филм...