Баскија има о чему да прича

73. САН СЕБАСТИЈАН

Дубравка Лакић

Сан Себастијан – Било је то негде крајем деведесетих година прошлог века када сам у Доностији, како се на еускари зове овај прелепи град Сан Себастијан, и лично искусила шта значе димне бомбе, сузавац, трчање по уским уличицама старог града и полицијске трупе у некаквим гуменим оделима и маскама на лицу. ЕТА је тада још била активна, али тада још увек наивним филмофилима и још наивнијим британским и немачким туристима то баш и није допирало до свести, али, ево, после толико година ретроактивно освешћење стиже и кроз сусрет са такмичарским филмом „Дух у бици/Она хода у тами” („Un fantasma en la batalla/She Walks in Darkness”) шпанског редитеља Аугустина Дијаза Јанеса, у светској дистрибуцији „Нетфликса”.

Баскија има шта да прича, дуга је и драматична историја ове шпанске (делом и француске) области увек жељне самосталности, па и отцепљења, што је трансформацијом дела студентске организације, која се борила против диктатуре Франка и за очување баскијске културе, резултирало и оснивањем организације „Еускади Та Аскатасуна” (у значењу „Баскијска домовина и слобода”) или скраћено ЕТА, која је још 1959. постала и до проглашења примирја и тоталног разоружања (тек) 2017. године остала запамћена као оружана, левичарска, националистичка, сепаратистичка и што је најгоре – као често немилосрдна терористичка организација са више од 800 жртава и на хиљаде рањених.

И о томе прича Јанесов филм, изврсно режиран, сјајно глумљен и архивским материјалима на правим местима употпуњен. И то из визуре никад откривене „кртице” (вероватно једне од многих инфилтрираних у редове чланова ЕТА) – Амаје, младе припаднице Цивилне гарде, која је више од 10 година као тајни агент провела са терористичком групом и била задужена за проналажење скровишта која су коришћена за оружје и чување отетих на подручју од Сан Себастијана и блиског југа Француске. Филм је детаљно инспирисан највећом тајном операцијом против ЕТА, која је означила прекретницу у борби против тероризма у Шпанији и заснован је на историјском, политичком и друштвеном контексту деведесетих и двехиљадитих година и баскијске области и целе шпанске земље. Глумица Сусана Абаитуа је у улози Амаје једноставно фантастична. И овај филм није за пропуштање.

После увида у најновију баскијско-шпанску филмску продукцију, која на 73. ССИФФ у главном такмичарском програму блиста кроз филмове попут „Маспаломаса”, „Недељом”, „Дух у бици/Она хода у тами”, али и кроз „Кармеле”, може се са сигурношћу рећи да је ова, колико до јуче скромна, кинематографија доживела сада прави бум. Као што већ рекох, има Баскија о чему да прича, а има и велики и сценаристички и редитељски и глумачки потенцијал. И поменути филм „Кармеле” Асијера Алтуне је тематски занимљив и битан. Ово је баскијска прича која почиње 1937. године када је у Шпанији избио грађански рат, а Кармеле заједно са својом породицом била принуђена да бежи у Француску, где ће с њом контактирати баскијска културна амбасада у егзилу. Та „амбасада” користи музику и плес у борби против рата и Кармеле ће тамо пронаћи своју љубав у виду професионалног трубача, отићи са њим у Венецуелу и вратити се у родни Сан Себастијан како би повратила све отето.

Асијера Алтуне води ову своју филмску причу од периода када су Франкове власти забраниле баскијским рибарима риболов у мору, а та прича своје утемељење има и кроз аутобиографски роман Кирмена Урибе „Време је да се заједно пробудимо”. И у роману и у филму рибарева кћерка Кармеле никада не оклева да се бори да поврати своју слободу, свој идентитет и свој начин разумевања света. Била је храбра жена која је одлучила да се суочи са ратом и фашизмом, али не оружјем, већ кроз културу и образовање. И зато прича о Кармеле говори много о баскијским бакама и декама, о женама и мушкарцима који су се борили да очувају слободу, своју културу и колективни опстанак. Јасно је да је аутор Алтуне желео да са гледалиштем подели тај свој осећај припадности, посвећеност сећању и борбу за очување онога што чини баскијску заједницу јединственом.

Година је 1945, Хитлер је мртав и Други светски рат се ближи крају. Савезници су ухапсили неколико личности из нацистичке високе команде и међу њима језиво харизматичног Хермана Геринга, у габаритном тумачењу Расела Кроуа и то у филму „Нирнберг” америчког сценаристе, продуцента и редитеља Џејмса Вандерблинта, који се такмичи за „Златну шкољку”.

Ту је и амерички потпуковник Даглас Кели (Рами Малек), војни психијатар, позван да процени стање нацистичких заробљеника и добије прилику да психолошки дефинише зло, али ће се из дана у дан налазити у сложеној бици умова са Херманом Герингом, Хитлеровом десном руком и једним од најстрашнијих људи на свету. Филм траје 150 минута и вреди га гледати...